СА КЊИГОМ СЕ ДРУЖИЛА ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ Сузана Сигети у заслуженој пензији
Каријеру библиотекара Сузана Сигети започела је 1994. године радећи као замена у огранку Градске библиотеке на Сланој бари у Новом Саду. Већ следеће године добила је посао за стално, а у октобру 1997. године из огранка Стеван Сремац, у ком је, како каже, доживела ватрено крштење, прелази у Карловце када се упразнило место библиотекара у тамошњој библиотеци.
- Сваки нови члан ме је чинио срећном. Највише сам се радовала доласку деце у библотеку, јер је наш задатак да најмлађима приближимо књигу и учинимо да је заволе. Деца која су се уписала у библиотеку као предшколци до краја школовања су била верна књизи и примерени чланови. Рад у библиотеци ме је окрепљивао. Знала сам да дођем уморна на посао и после сат до сат и по осећала бих се као препорођена. Током читавог радног века трудила сам се да не разочарам своје чланове и надам се да нисам – каже Сузана Сигети, библиотекарка огранка новосадске Градске библиотеке у Сремским Карловцима, симбол и синоним те установе, која је 15. септембра стекавши први услов, отишла у пензију.
Уместо ње након 26 година у карловачкој библиотеци која носи име Бранка Радичевића ради Љубица Петковић.
– Имала сам срећу што је тадашње руководство општине имао разумевања за потребе библиотеке која се у то време налазила у Карловачких ђака 4, и обезбедило изградњу санитарног чвора, кречење, фарбање столарије тако да сам у огранку почела да радим с првим данима наредне године – присећа се Сузана и додаје да су јој у сређивању пуно помогли чланови породице како би примала чланове у чисту и уредну библиотеку. – По завршетку тих радова отпочела моја битка за чланове, какву сам већ водила на Сланој бари, како не би дошло до гашења огранка. Захваљујући свесрдној подршци локалне самоуправе, свих школа, вртића који су колективно уписивали своје запослене и ђаке, узашла сам као победник из те битке. Уз њихову помоћ, као и Културног центра „Карловачка уметничка радионица“ са Жарком Димићем на челу, библиотека је постала место културних збивања. У њој су одржане многобројне промоције књига, разноврсне радионице, манифестације...
Златно доба библиотеке када је број чланова у питању било је у време НАТО бомбардовања. Тада је библиотека имала рекордан број уписаних, око 1.000. По речима Сузане Сигети, људи су мир и спас у таквој ситуацији тражили у читању, а деца су због изостанка наставе, долазила у библиотеку да се друже, од чега су сви имали користи.
Изнела је Сузана Сигети и битку за нови простор за библиотечко благо, јер је у објекту у Карловачких ђака било угрожено од капиларне влаге, прокишњавања, а и мањка простора. Уз помоћ општинске администрације библиотека је пресељена у некадашњу зграду полиције у Прерадовићевој 1а 2015. године, где располаже са више места за књиге и несметан рад. И на новој адреси захваљујући Сузани библиотека је наставила да ради као и пре - истовремено је била храм књиге и подијум за културне програме. Сузана је за свој прегалачки рад носилац општинске награде, као и „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије, али и небројених ликовних и других радова којима су је предшколци и ђаци обасипали.
Нису је заборавили ни на крају каријере. Сазнавши да одлази у пензију, посетили су је садашњи професори, а некадашњи ученици Карловачке богословије Бојан Грујичић и Иван Неђић с букетом, што је Сузану веома дирнуло. За њих двојицу каже да су били вредни чланови библиотеке. Неђић је као ђак уписао 65 школских другова, а и сада као професор шаље богослове да се учлане и користе читаоницу за учење.
З. Милосављевић