Родитељство и детињство сведено на лајковање
недавно одржано у Гимназији „Светозар Марковић“. Дискусија на тему улоге нових медија и друштвених мрежа у развоју деце и њиховог деловања била је повод за промовисање мастер рада „Конектовани родитељи – Модели репрезентације родитељства и детињства на ’Инстаграму’“, мастер комуниколога Исидоре Станић. Ауторка је заједно с окупљенима дискутовала о томе колико је дигитално доба променило традиционалне облике презентовања родитељства и детињства, те је ли технолошки развој имао утицај на друштво.
– Ја сам „Инстаграм“ препознала као најтаблоиднији медиј, на којем се комуницира искључиво путем фотографије, и то сам у свом раду уклопила у теорију о парасоцијалној интеракцији, која је настала у време традиционалних медија, попут штампе, радија и телевизије – рекла нам је Исидора Станић, додајући да је комуниција на „Инстаграму“ једносмерна јер на тој друштвеној мрежи можете некога да пратите, а тај неко вас не мора. – То је веома лоше по децу и мислим да једино родитељи могу утицати на њих да не користе „Инстаграм“, али су и они сами захваћени грозницом нових медија, тако да мислим да родитељи не обраћају много пажње на то као на лошу појаву.
Истраживање те научне студије спроведено је кроз 16 интернет налога познатих личности, које је ауторка користила као узорак. Она је закључила да многи очеви немају „Инстаграм“ налоге те да они који их имају не каче много фотографија с децом, за разлику од мајки, које су, по њеним речима, остале примарни родитељ.
Осим о деловању на тој мрежи, дискутовало се и о улози друштвених мрежа данас и о томе како оне утичу на децу и њихово понашање. Да је веома важно говорити с децом на тему друштвених мрежа објаснила нам је магистар књижевности професорка Драгана Бошковић Томић, уз напомену да кључну улогу о одрастању деце имају родитељи, али и просветни радници, те да ће резултати бити видљиви уколико се с децом разговара о таквим темама.
– Увек имам потребу да кроз књижевна дела са својим ђацима говорим о савременим проблемима и без обзира на то што ми радимо дела која припадају античкој књижевности, ренесанси, 19. веку или савременој књижевности, ти проблеми су увек актуелни, а када кажем проблеми, мислим пре свега на емоционални однос и породицу, и то је управо оно што се у овој студији о „Инстаграму“ показује – казала нам је она, додајући да кроз разговор о савременим темама просветни радници на неки начин оспособљавају децу за реалан живот, што свакако јесте један од циљева наставе.
В. Бијелић