Roditeljstvo i detinjstvo svedeno na lajkovanje
nedavno održano u Gimnaziji „Svetozar Marković“. Diskusija na temu uloge novih medija i društvenih mreža u razvoju dece i njihovog delovanja bila je povod za promovisanje master rada „Konektovani roditelji – Modeli reprezentacije roditeljstva i detinjstva na ’Instagramu’“, master komunikologa Isidore Stanić. Autorka je zajedno s okupljenima diskutovala o tome koliko je digitalno doba promenilo tradicionalne oblike prezentovanja roditeljstva i detinjstva, te je li tehnološki razvoj imao uticaj na društvo.
– Ja sam „Instagram“ prepoznala kao najtabloidniji medij, na kojem se komunicira isključivo putem fotografije, i to sam u svom radu uklopila u teoriju o parasocijalnoj interakciji, koja je nastala u vreme tradicionalnih medija, poput štampe, radija i televizije – rekla nam je Isidora Stanić, dodajući da je komunicija na „Instagramu“ jednosmerna jer na toj društvenoj mreži možete nekoga da pratite, a taj neko vas ne mora. – To je veoma loše po decu i mislim da jedino roditelji mogu uticati na njih da ne koriste „Instagram“, ali su i oni sami zahvaćeni groznicom novih medija, tako da mislim da roditelji ne obraćaju mnogo pažnje na to kao na lošu pojavu.
Istraživanje te naučne studije sprovedeno je kroz 16 internet naloga poznatih ličnosti, koje je autorka koristila kao uzorak. Ona je zaključila da mnogi očevi nemaju „Instagram“ naloge te da oni koji ih imaju ne kače mnogo fotografija s decom, za razliku od majki, koje su, po njenim rečima, ostale primarni roditelj.
Osim o delovanju na toj mreži, diskutovalo se i o ulozi društvenih mreža danas i o tome kako one utiču na decu i njihovo ponašanje. Da je veoma važno govoriti s decom na temu društvenih mreža objasnila nam je magistar književnosti profesorka Dragana Bošković Tomić, uz napomenu da ključnu ulogu o odrastanju dece imaju roditelji, ali i prosvetni radnici, te da će rezultati biti vidljivi ukoliko se s decom razgovara o takvim temama.
– Uvek imam potrebu da kroz književna dela sa svojim đacima govorim o savremenim problemima i bez obzira na to što mi radimo dela koja pripadaju antičkoj književnosti, renesansi, 19. veku ili savremenoj književnosti, ti problemi su uvek aktuelni, a kada kažem problemi, mislim pre svega na emocionalni odnos i porodicu, i to je upravo ono što se u ovoj studiji o „Instagramu“ pokazuje – kazala nam je ona, dodajući da kroz razgovor o savremenim temama prosvetni radnici na neki način osposobljavaju decu za realan život, što svakako jeste jedan od ciljeva nastave.
V. Bijelić