Робот Марко помаже деци с церебралном парализом

Наиме, Марко је настао пре две године и на њему је радио тим од 40 стручњака, међу којима су доктори, уметници и дизајнери, психолози, као и инжењери с Факултета техничких наука.

Како каже један од Маркових твораца, професор на Катедри за роботику, мехатронику и аутоматизацију на ФТН-у др Бранислав Боровац, деца су прилично заволела робота и често га третирају као човека.

Израз малишана кад гледа у Марка је фасцинантан и просто је грехота не искористити га да дете тренира мало више, каже Боровац.

Како је даље рекао наш саговорник, након прве терапије с Марком, терапеут је пришао девојчици која је вежбала и уверио се да је била потпуно презнојана.

Наиме, како су нам објаснили лекари, девојчици су вежбе иначе тешке, али се посебно трудила због Марка, више него икад до тад. Летос смо имали прво тестирање у болници и просто је запањујуће да дете које, на пример, иде у четврти разред основне школе, третира Марка као да је живо биће. Једна девојчица му је пришла и питала „Шта има?” и тиме нас потпуно изненадила, прича Боровац.

Марко, или „плави робот”, како га неки називају, настао је као помагало у терапијама деце с церебралном парализом.

О томе колико је мотивација коју Марко пружа малишанима моћна говори и сучај једне девојчице која врло тешко хода.

Професор Бранислав Боровац објашњава да је она инсистирала на томе да сваки дан дође у болницу и „поразговара” с Марком.

Када је добила штап за ходање, то вече је била упорна и с мамом ходала око болнице, само да би сутрадан могла да покаже Марку да је савладала ту вежбу како би је он похвалио, каже наш саговорник.

Наиме, то стање настаје услед оштећења мозга, што за последицу најчешће има поремећаје моторичке природе. Због тога лекари највише препоручују вежбе у раној фази живота, али терапеути често имају проблем да мотивишу децу да истрају кроз целу терапију, која траје и по два сата.

Због тога је тим стручњака дошао на идеју да конструише робота који ће малишане забавити и подстаћи да истрају. Боровац објашњава да ништа на Марку није случајно те је, на пример, заобљен, буцмаст облик изабран јер су психолози утврдили да је деци најпријемчивији облик попут „телетабиса”, као и плава боја.

Ауторски напори, каже Боровац, уродили су плодом, а од двадесетак деце с којима је робот радио, само једно га није прихватило.

Боровац истиче да се показало да је мотивациони ефекат најважнији.

Уколико дете није схватило шта лекар од њега тражи, Марко може да демонстрира те вежбе. Има поремећаја где дете нема појам о себи те ако треба да додирне главу, не зна где је то. Онда се терапеут обрати роботу с молбом да додирне главу, он демонстрира, па дете понови. Кад Марко нешто каже, то је за њих закон, нашалио се Боровац.

Наш саговорник каже да би Марко у будућности могао добити „посао” с пуним радним временом у Дечјој болници, али да њега и његове колеге тада чека још много посла.

На реду је да се робот унапреди тако да доктор с њим може да ради самостално, без помоћи инжењера. Боровац додаје и да се стручњаци који стоје иза Марка надају да ће у будућности имати могућност да створе Маркову „девојку” Сару, за коју већ имају нацрт.

Д. Ристић

Ј. Вукашиновић