РЕДИТЕЉ СТЕВАН ФИЛИПОВИЋ О СВОМ НАЈНОВИЈЕМ ОСТВАРЕЊУ „ПОРЕД ТЕБЕ” Герилски филм растерећен идеје да постоји сутра

Радња његовог најновијег филма враћа нас пет година после дешавања у prеthodnom остварењу „Поред мене”, причи о разреду чији ученици проводе ноћ закључани у школи, без интернета и телефона, снимљеног 2015. године, који је његов директан prеthodnik. Филм је други део трилогије, будући да нас већ следеће године очекује и трећи наставак, под називом „Поред нас”, а реферира на „Шишање”, који је Филиповић снимио још 2010. године. Јунаци, добро познати из prеthodna два поменута наслова, овога пута смештени су у другачије оквире, па гледаоци имају прилику да виде како их је то друштво у међувремену обликовало.

У фокусу радње филма „Поред тебе” је таблоидна новинарка Ксенија, која ће, да би решила мистерију нестака друга из разреда, морати да уђе у мутан свет криминала, естраде и политике, у којем бивши пријатељи из разреда ођедном постају осумњичени. И сама Ксенија постаје сумњичена кад полицијски инспектор Вук почиње своју истрагу о случају. Ксенија ће морати да бира између живота једине породице коју има - бака Вере и истине за којом трага.

Стеван Филиповић, који, осим режије, потписује и сценарио рекао је за  „Дневник” да није могао, нити желео да подилази публици, па није направио филм који копира prеthodnе. Жеља му је да публика из сале изађе „пробуђена”.

– Желео сам да фокус филма буде на причи о сазревању главне јунакиње и да пратимо одрастање из девојке у жену, из треш, таблоидне експлоататорке туђе несреће до некога коме се буди етика, жеља да буде боље – рекао је за наш лист редитељ филма. – Не знамо да ли је успела у томе, али јесте се померила са нулте тачке. Она објављује гадости о другарима из одељења, слатка је и смешка се док то ради, али када то осети на својој кожи онда њена прича креће у другом смеру. Кроз филм смо желелели да истражимо да ли је то фикција или стварност. Да ли у нама постоји нека људскост која може да се пробуди у најгорим условима, а историја нас учи да постоји.

Поред Мине Николић и Бранислава Трифуновића једну од главних улога у филму „Поред тебе” игра и британска глумица Миријам Марголис, овдашњој публици најпознатија по лику професорке Спраут у филму „Хари Потер”. Довести једну страну и успешну глумицу у домаћи пројекат веома је тешко, али, према речима Стевана Филиповића, Миријам се његов филм, на срећу, допао.

– Замислио сам да улогу бака Вере игра Миријам и нико други и одушевио сам се колико је она образована, колико зна о нашој историји, иако се прави да не зна, колико разуме свет око себе, колико је духовита и жива у тим годинама. Много је лепо бити храбар и жив у 82 године колико она сада има. Рекао сам јој да је ово један мали филм, герилски пројекат и да немамо буџет, а она ми је на то рекла: „Драги, али ја сам веома богата жена, могу то себи да приуштим” (смех) – рекао је Филиповић. – Миријам је својевремено рекла да уметник умире оног тренутка кад престане да се игра и експерииментише, а показала је да је довољно велика да је хтела да се игра са нама. Једна британска продуцентикиња ми је рекла да се њој њени агенти и не јављају, није јој било јасно како смо ми успели, а ја сам јој рекао да сам упознао Миријам када је „Поред мене” приказан у британском парламенту. Она је гледала и тај и филм „Шишање” и наш партнер нас је спојио у вези са једним новим филмом, који се још није десио, а десиће се, надам се.

Како је даље објаснио, у своја три филма, сличних назива, анализира, између осталог, колико смо се, као друштво, удаљили једни од других.

– У првом делу имамо разред који је закључан у учионици без мобилних телефона, у другом пратимо Ксенију, одвојену од остатка света, као и сви ми у време короне, када смо имали само интернет, а у у трећем делу, који ће публика тек видети, добро познати јунаци су у дивљој природи, потпуно одсечени од остатка света, препуштени сами себи, без икаквих средстава комуникације – истакао је Филиповић и додао да ће управо кроз последњи део трилогије публика много дубље моћи да упозна ликове које већ зна, јер се прича даље разлаже и ставља их поново на тест. – Покушавамо кроз ове филмове да анализирамо како се људска бића понашају у тим „неприродним” околностима. То је, управо, питање сва три дела филма. Да ли су ти екстреми мера тога какви смо људи?! У очајним ситуацијама ћемо свашта да урадимо. Можда ће свако од нас да позове неког Тадију, тражи неку услугу и прода душу ђаволу, то не знам, али хоћу да поставим то питање и да гледаоци сами себе то питају.

Како нам је рекао, драго му је што с његовим филмовима расте и његова публика, која има прилику да прати ликове и то шта они постају у различитим временским оквирима. Одушевљава га, како је додао, то што међу гледаоцима има свих узраста, али и доста младих који су критички расположени и дубински анализирају оно што су снимили.

– Они знају неке ствари боље од мене. Та њихова врста интелигентног анализирања и проматрања филмова је изазов за нас. Не можемо да будемо лењи, већ морамо бити паметни шта ћемо да радимо. Ти наши ликови и филмови су већи од мене. Ја сам ту, проћи ћу и неће ме бити, а они ће наставити да живе и срећом живе за сада – казао је Филиповић.

Редитељ је објаснио и да му је, будући да је филм „Поред тебе” настао у време пандемије коронавируса, то искуство било врло значајно, те да је снимао у герилским условима, што му је донело нови приступ у раду.

– Слобода коју смо добили када смо били растерећени идеје да постоји сутра је невероватна. Водили смо рачуна о свему, али нико није радио. Могли смо искључиво процесу и заједничком раду да се посветимо. Имали смо пробе као у позоришту, толико смо те ликове разрадили да мислим да можемо још десет наставака да направимо. Из тога мислим да је и настао квалитет тог новог процерса – закључио је Стеван Филиповић у разговору за наш лист. 

        В. Бијелић