Разноврсни програми мамац за читаоце
Градска библиотека, са свим својим огранцима у граду и околини, изузетно је активна током целе године, а како кажу у тој установи, осим основне деланости издавања књига, корисници добијају информације из најразличитијих области.
"Кад су у питању летње активности, највећи је фокус на нашој библиотеци на Штранду", објашњава помоћница директора за библиотечке послове мр Милица Кирћански. Према њеним речима, ово ће бити девети пут, односно девета година како су на нашој најлепшој плажи, и то је наишло на изузетно добар пријем код суграђана.
"Могу да кажем да се стекла одређена навика и већ крајем јуна почињу да зову и распитују се кад ће Библиотека на Штранду бити отворена. Уједно је то јединствени пример тог типа библиотеке у Србији", каже Кирћански.
Током лета, на Штранду ће традиционално бити организоване и књижевне вечери. Осим тога, библиотека има добру сарадњу с агенцијом „Херор медија понт“, усмереном на представљање културе других нација. У оквиру тога, деца на интересантан начин, путем квизова који се организују, имају могућност да уче неки од страних језика и упознају културу других нација, најчешће оних које нас окружују.
У популаризацији страних језика, као и културе и књижевности, библиотека поседује и посебан огранак „Аница Савић Ребац“, чији фонд садржи публикације на 12 светских језика. На том плану такође се организује богат програм, као и курсеви страних језика, што свакако наш град презентује као будућу Европску престоницу културе 2021. године.
Огранци библиотеке у приградским насељима једнако су активни, мада понекад, чини се, неправедно запостављени. Богат програм током лета се очекује и ту. Већ 28. јуна у огранку у Степановићеву биће приређена изложба о школству. Одређених дешавања биће и у Сремским Карловцима, који представљају, може се рећи, град-музеј, а ту су и остали огранци с планираним активностима. Изузетно специфичан библиотечки огранак налази се у Шангају.
"Та наша „ромска“ библиотека јединствена је у Европи", истиче Милица Кирћански и додаје да уз бројне сараднике, мисли да су неко ко је показао да се и на том пољу могу постићи изузетно добри резултати, уколико постоји посвећеност послу, упорност и истрајност.
"Управо је стигло и обавештење о залагању једне невладине организације да на територији Шангаја пружи помоћ родитељима у образовању деце, и то на интересантан начин, организацијом такозваног забавног кампа. За Шангај је то веома важно јер проблем образовања деце ромске популације још увек постоји", напомиње Кирћански.
На недавно завршеним Змајевим дечјим играма максимално су учествовали у реализацији, а аутори су гостовали и дружили се с децом, како у огранцима у граду, тако и у приградским насељима, што је за децу веома значајно.
Дечје одељење припрема се већ сада за традиционални маскенбал последњег петка у августу. На ту манифестацију позвана су сва деца, без обзира на чланство у библиотеци, а тема је увек књига и неки јунак из књиге. Деца се маскирају како желе, али пажња је увек посвећена књизи која пружа инспирацију.
"Чини ми се да полако али сигурно библиотеке опет враћају углед и позицију коју су некада имале. Појава интернета донела је конфузију и поставила питање да ли се чита, али време покаже да је књига нешто потпуно различито и да на плажу не можете с лаптопом. Књига је дефинитивно нешто незамењиво", закључује мр Милица Кирћански.
Басарин „Очај од нане“ међу најтраженијим књигама
Међу најпопуларнијим насловима на Одељењу за одрасле су збирке приповедака „Очај од нане“ Светислава Басаре и „Мушкарци без жена“ Харукија Муракамија, као и романи „Мој лепи живот у паклу“ Ивана Ивањија, „Сусрет под необичним околностима“ Владана Матијевића, „Наш отац“ Љиљане Хабјановић Ђуровић, путопис „Грчка острва“ Лоренса Дарела и друге. Млађи читаоци воле наслове као што су „Принц од папира“ Владиславе Војновић, „Ени из Зелених Забата“ Луси Мод Монтгомери, „Тајно друштво Бенедикт“ Трентона Лија Стјуарта, „Лето кад сам научила да летим“ Јасминке Петровић, „Мушки дневник“ 1. и 2. део Душана Пејчића, а још млађи радо прелистају и прочитају богато илустровани роман-сликовницу „Торта од палачинки“ Свена Нурдквиста.
Б. Павковић