Raznovrsni programi mamac za čitaoce

"Kad su u pitanju letnje aktivnosti, najveći je fokus na našoj biblioteci na Štrandu", objašnjava pomoćnica direktora za bibliotečke poslove mr Milica Kirćanski. Prema njenim rečima, ovo će biti deveti put, odnosno deveta godina kako su na našoj najlepšoj plaži, i to je naišlo na izuzetno dobar prijem kod sugrađana.

"Mogu da kažem da se stekla određena navika i već krajem juna počinju da zovu i raspituju se kad će Biblioteka na Štrandu biti otvorena. Ujedno je to jedinstveni primer tog tipa biblioteke u Srbiji", kaže Kirćanski.

Tokom leta, na Štrandu će tradicionalno biti organizovane i književne večeri. Osim toga, biblioteka ima dobru saradnju s agencijom „Heror medija pont“, usmerenom na predstavljanje kulture drugih nacija. U okviru toga, deca na interesantan način, putem kvizova koji se organizuju, imaju mogućnost da uče neki od stranih jezika i upoznaju kulturu drugih nacija, najčešće onih koje nas okružuju.

U popularizaciji stranih jezika, kao i kulture i književnosti, biblioteka poseduje i poseban ogranak „Anica Savić Rebac“, čiji fond sadrži publikacije na 12 svetskih jezika. Na tom planu takođe se organizuje bogat program, kao i kursevi stranih jezika, što svakako naš grad prezentuje kao buduću Evropsku prestonicu kulture 2021. godine.

Ogranci biblioteke u prigradskim naseljima jednako su aktivni, mada ponekad, čini se, nepravedno zapostavljeni. Bogat program tokom leta se očekuje i tu. Već 28. juna u ogranku u Stepanovićevu biće priređena izložba o školstvu. Određenih dešavanja biće i u Sremskim Karlovcima, koji predstavljaju, može se reći, grad-muzej, a tu su i ostali ogranci s planiranim aktivnostima. Izuzetno specifičan bibliotečki ogranak nalazi se u Šangaju.

"Ta naša „romska“ biblioteka jedinstvena je u Evropi", ističe Milica Kirćanski i dodaje da uz brojne saradnike, misli da su neko ko je pokazao da se i na tom polju mogu postići izuzetno dobri rezultati, ukoliko postoji posvećenost poslu, upornost i istrajnost.

"Upravo je stiglo i obaveštenje o zalaganju jedne nevladine organizacije da na teritoriji Šangaja pruži pomoć roditeljima u obrazovanju dece, i to na interesantan način, organizacijom takozvanog zabavnog kampa. Za Šangaj je to veoma važno jer problem obrazovanja dece romske populacije još uvek postoji", napominje Kirćanski.  

Na nedavno završenim Zmajevim dečjim igrama maksimalno su učestvovali u realizaciji, a autori su gostovali i družili se s decom, kako u ograncima u gradu, tako i u prigradskim naseljima, što je za decu veoma značajno.

Dečje odeljenje priprema se već sada za tradicionalni maskenbal poslednjeg petka u avgustu. Na tu manifestaciju pozvana su sva deca, bez obzira na članstvo u biblioteci, a tema je uvek knjiga i neki junak iz knjige. Deca se maskiraju kako žele, ali pažnja je uvek posvećena knjizi koja pruža inspiraciju.

"Čini mi se da polako ali sigurno biblioteke opet vraćaju ugled i poziciju koju su nekada imale. Pojava interneta donela je konfuziju i postavila pitanje da li se čita, ali vreme pokaže da je knjiga nešto potpuno različito i da na plažu ne možete s laptopom. Knjiga je definitivno nešto nezamenjivo", zaključuje mr Milica Kirćanski.

Basarin „Očaj od nane“ među najtraženijim knjigama

Među najpopularnijim naslovima na Odeljenju za odrasle su zbirke pripovedaka „Očaj od nane“ Svetislava Basare i „Muškarci bez žena“ Harukija Murakamija, kao i romani „Moj lepi život u paklu“ Ivana Ivanjija, „Susret pod neobičnim okolnostima“ Vladana Matijevića, „Naš otac“ Ljiljane Habjanović Đurović, putopis „Grčka ostrva“ Lorensa Darela i druge. Mlađi čitaoci vole naslove kao što su „Princ od papira“ Vladislave Vojnović, „Eni iz Zelenih Zabata“ Lusi Mod Montgomeri, „Tajno društvo Benedikt“ Trentona Lija Stjuarta, „Leto kad sam naučila da letim“ Jasminke Petrović, „Muški dnevnik“ 1. i 2. deo Dušana Pejčića, a još mlađi rado prelistaju i pročitaju bogato ilustrovani roman-slikovnicu „Torta od palačinki“ Svena Nurdkvista.    

B. Pavković