ПРВИХ ДЕСЕТ ГОДИНА ФЕЈСБУК ГРУПЕ „JUST GIVE – NOVI SAD” Леа Бодор: Људи су овде пронашли утеху

Тим поводом разговарали смо са три представнице групе: Леом Бодор, која ју је преузела од оснивачице Ане Паудрил 2015. године, администраторком Валеријом Вечеи Фунда и модераторком Маријом Батар.

Наиме, реч је о кутку на Фејсбуку који од почетка окупља грађане који желе да поклоне ствари које им више не требају, као и оне којима је нешто потребно. А по узору на велике европске градове, у којима је уобичајено размењивати предмете, наша некадашња суграђанка Ана је пожелела да направи онлајн простор који ће се искористити за такву намену, а како није из Србије, назив групе је на енглеском „Just give”, што је осталима прирасло срцу и задржало се.

– Од момента кад је отворена група, дакле 2. децембра, па до краја 2014. године, било је неколико стотина чланова, углавном су то биле младе особе и подједнако је било мушких и женских чланова – каже Валерија Вечеи Фунда, напомињући да је три године касније, када је постала администраторка, било око 3.000 чланова, а данас 15.724. – Било би и више, али нама није важна бројност. Већ две-три године пазимо кога примамо у групу, јер смо имали различитих непријатних искустава, тако да, од укупног броја захтева које добијамо, једну трећину њих примимо.

Како би избегли лажне и затворене профиле, малолетнике, особе које се по другим групама свађају, али и детаљно контролисале и одобравале објаве (којих буде преко стотину) и одређене коментаре (којих буде и преко хиљаду), неопходно је свакодневно провести и по четири сата на телефону или за рачунаром.

– Трудимо се да све максимално функционише, да група буде корисно и безбедно место, па се не бих сложила да су правила строга, јер једино овако нема свађања, дискриминације, вређања – прича модераторка Марија Батар, говорећи да слови за злу вештицу која стално опомиње одређне чланове групе.

Како би „Just give” служио својој првенственој сврси, поменута правила нису ствар елитизма.

– Ми се само трудимо да створимо здраву заједницу у којој се људи међусобно уважавају и поштују, а мукотрпним радом и трудом смо успели то да урадимо – каже Леа Бодор. – Увек је основни прости циљ био да смањимо количину ствари коју поседујемо и бацамо, тај еколошки моменат да није потребно имати све ново, као и да се нађе нова сврха старим предметима. Онда су полако кренули да се надограђују нивои, људи су у овој групи пронашли утеху. Велики број мама и жена су рекле да су своју децу обукле у овој групи. Све се врти око хумане заједнице у којој сви помажу једни другима и желе да нађу нешто лепше и лакше у овом конзумеристичком друштву.

Упркос жељи да се помогне што већем броју чланова, Фејсбук има нека ограничења којима „Just give” мора да се повинује, па тако више није дозвољено тражити или поклањати алкохол, производе за пушење, лекове, животиње... Али, на крају дана, када се све сабере и одузме, када се сагледају сви прелепи и мање лепи тренуци и ситуације, бити део „Just give” приче, нешто је непроцењиво.

– Највише што сам добила од ове групе је то што сам упознала много људи и стекла пуно пријатеља на које се могу ослонити, а то је вредније од материјалног – закључује Валерија Вечеи Фунда, напомињући да је међусобно поверење темељ свега што предстоји.

Тако се договорање поводом нашег сусрета свео на неколико једноставних порука, када је Валерија послала Марији: „Волела бих да сте слободни у четвртак у 10.30, да одрадите нешто са мном за ‘Just give’“, на шта је Марија кратко одговорила: „Може”, а Валерија узвратила: „Марија, Ви сте сјајни. И не питате ни где, ни шта, пристајете”, да би Марија поентирала: „Безгранично вам верујем.”

Текст и фото: Л. Радловачки