Први женски тамбурашки оркестар Ла банда

Уз тамбураше се већ деценијама Новосађани, као и многобројни гости, весле и радују, али и тугују за старим временима и љубавима. Стога није ни чудо што је Нови Сад домаћин „Тамбурица феста”, на којем је прошле године публика могла да ужива у јединственом штимунгу једне несвакидашње тамбурашке банде. Састав који чини осам талентованих девојка окупљених под симболичним називом „Ла Банда” настао је случајно, пре седам година.

Девојке су се већ познавале када су се 2013. године окупиле ради сликања за један часопис. У чланку о женама које свирају тамбурицу, провучено је да те младе даме већ свирају заједно, иако су тада биле у различитим оркестрима. Но то их је навело на идеју да оснују свој састав.

– Направиле смо прву пробу, на којој нас је било пет – објашњава Милана, која је у „Ла Банди” од почетка. – Одмах смо се договориле да нећемо свирати класичан тамбурашки репертоар, већ да ћемо бирати нешто скроз другачије.

Неколико месеци касније, у пролеће 2014. године, имале су први наступ у Позоришту младих. Реакције публике, али и колега тамбураша, биле су одличне и то их је мотивисало да наставе да раде у истом маниру. Уследили су позиви за фестивале и гостовања.

– Критеријум је да свирамо оно што волимо и у чему уживамо – каже вокална солисткиња Александра. – Кад смо искрене у томе што преносимо, онда и публика то препозна и реакције буду одличне.

Иако је устаљено мишљење да тамбураше углавном слуша старија публика, ове девојке успевају да кроз спој класичног инструмента и популарне музике допру и до млађих људи. На њиховом репертоару су хитови Нине Симон, Синди Лопер, Тошета Проеског, Усније Rеyеpovе и многе друге ванвременске нумере. Квалитет се свуда препознаје, па тако „Ла Банда” редовно наступа у региону, осим Војводине и Новог Сада, где им је база.

Неке од чланица „Ла Банде” су наставнице, друге архитекте и фармацеути, а једна од њих је посвећена  најлепшем позиву и улози мајке. Милана, Јелена, Љубица, Неда, Бранка, Милица, Сања и Александра се, како кажу, труде да увек стигну на пробу и да тај термин сваке недеље уклопе у своје распореде. Није лако ни наћи одговарајући простор где осам девојка с инструментима може да вежба, а некад се и комшије буне. Ипак, већини не смета када из стана поред допиру звуци традиционалне војвођанске тамбуре.

Осим обрада, те младе даме на концертима изводе и своје ауторске нумере. За сада имају две песме, а вредно припремају још две. Откривају да су на последњој песми „Осмех за крај” радиле више од годину, а жеља им је да је чују на радију.

– Одувек смо хтеле да се бавимо ауторским радом, али нисмо стизале да се посветимо томе у потпуности – објашњава Милица, која свира бегеш.

Сада су усредсређене управо на сопствене нумере, а најтеже је одабрати песме. Потребно је да текст буде квалитетан, али и да се песма жанровски уклопи у стил по којем је „Ла Банда” препознатљива.

Управо им је широк спектар музике коју изводе омогућио да угосте и друге музичаре на својим концертима. Кажу да су увек расположене за сарадњу с колегама и да би у будућности волеле да раде с легендарним Здравком Чолићем. Но, стидљиво признају да имају и једну помало неочекивану жељу.

– Волеле бисмо да сарађујемо и с глумцем Милошем Биковићем – открива Милана. – Не само да се појави у неком нашем споту него и да засвира, а можда и запева с нама.

Младе тамбурашице имају још мноштво планова и изненађења за публику, а већ планирају и наступе за лето. Надају се да ће ускоро свирати у Новом Саду, а публици поручују да прати њихове налоге на друштвеним мрежама да не би пропустила следећи наступ.

Т. Пачић