Prvi ženski tamburaški orkestar La banda

Uz tamburaše se već decenijama Novosađani, kao i mnogobrojni gosti, vesle i raduju, ali i tuguju za starim vremenima i ljubavima. Stoga nije ni čudo što je Novi Sad domaćin „Tamburica festa”, na kojem je prošle godine publika mogla da uživa u jedinstvenom štimungu jedne nesvakidašnje tamburaške bande. Sastav koji čini osam talentovanih devojka okupljenih pod simboličnim nazivom „La Banda” nastao je slučajno, pre sedam godina.

Devojke su se već poznavale kada su se 2013. godine okupile radi slikanja za jedan časopis. U članku o ženama koje sviraju tamburicu, provučeno je da te mlade dame već sviraju zajedno, iako su tada bile u različitim orkestrima. No to ih je navelo na ideju da osnuju svoj sastav.

– Napravile smo prvu probu, na kojoj nas je bilo pet – objašnjava Milana, koja je u „La Bandi” od početka. – Odmah smo se dogovorile da nećemo svirati klasičan tamburaški repertoar, već da ćemo birati nešto skroz drugačije.

Nekoliko meseci kasnije, u proleće 2014. godine, imale su prvi nastup u Pozorištu mladih. Reakcije publike, ali i kolega tamburaša, bile su odlične i to ih je motivisalo da nastave da rade u istom maniru. Usledili su pozivi za festivale i gostovanja.

– Kriterijum je da sviramo ono što volimo i u čemu uživamo – kaže vokalna solistkinja Aleksandra. – Kad smo iskrene u tome što prenosimo, onda i publika to prepozna i reakcije budu odlične.

Iako je ustaljeno mišljenje da tamburaše uglavnom sluša starija publika, ove devojke uspevaju da kroz spoj klasičnog instrumenta i popularne muzike dopru i do mlađih ljudi. Na njihovom repertoaru su hitovi Nine Simon, Sindi Loper, Tošeta Proeskog, Usnije Reyepove i mnoge druge vanvremenske numere. Kvalitet se svuda prepoznaje, pa tako „La Banda” redovno nastupa u regionu, osim Vojvodine i Novog Sada, gde im je baza.

Neke od članica „La Bande” su nastavnice, druge arhitekte i farmaceuti, a jedna od njih je posvećena  najlepšem pozivu i ulozi majke. Milana, Jelena, Ljubica, Neda, Branka, Milica, Sanja i Aleksandra se, kako kažu, trude da uvek stignu na probu i da taj termin svake nedelje uklope u svoje rasporede. Nije lako ni naći odgovarajući prostor gde osam devojka s instrumentima može da vežba, a nekad se i komšije bune. Ipak, većini ne smeta kada iz stana pored dopiru zvuci tradicionalne vojvođanske tambure.

Osim obrada, te mlade dame na koncertima izvode i svoje autorske numere. Za sada imaju dve pesme, a vredno pripremaju još dve. Otkrivaju da su na poslednjoj pesmi „Osmeh za kraj” radile više od godinu, a želja im je da je čuju na radiju.

– Oduvek smo htele da se bavimo autorskim radom, ali nismo stizale da se posvetimo tome u potpunosti – objašnjava Milica, koja svira begeš.

Sada su usredsređene upravo na sopstvene numere, a najteže je odabrati pesme. Potrebno je da tekst bude kvalitetan, ali i da se pesma žanrovski uklopi u stil po kojem je „La Banda” prepoznatljiva.

Upravo im je širok spektar muzike koju izvode omogućio da ugoste i druge muzičare na svojim koncertima. Kažu da su uvek raspoložene za saradnju s kolegama i da bi u budućnosti volele da rade s legendarnim Zdravkom Čolićem. No, stidljivo priznaju da imaju i jednu pomalo neočekivanu želju.

– Volele bismo da sarađujemo i s glumcem Milošem Bikovićem – otkriva Milana. – Ne samo da se pojavi u nekom našem spotu nego i da zasvira, a možda i zapeva s nama.

Mlade tamburašice imaju još mnoštvo planova i iznenađenja za publiku, a već planiraju i nastupe za leto. Nadaju se da će uskoro svirati u Novom Sadu, a publici poručuju da prati njihove naloge na društvenim mrežama da ne bi propustila sledeći nastup.

T. Pačić