ПРВИ ГРАДОНАЧЕЛНИК ОД ОСЛОБОЂЕЊА НОВОГ САДА ОД ФАШИСТА БИО ЈЕ ПОП Сина изгубио у борби код Бачке Паланке, а он успео да избегне стрељање у злогласној рацији

Свештеник Српске православне цркве, прота Алимпије Поповић током рата био је талац мађарских фашиста, а јануара 1942. године избегао је стрељање током злогласне Новосадске рације, иако је био поведен на погубљење.

Његов син Живко погинуо је као партизан у борби са фашистима код Бачке Паланке.

У време ослобођења града, био је свештеник у Успенској и Алмашкој цркви, те као први председник Народно-ослободилачког одбора, примио је власт из руку партизанских јединица и на дужности градоначелника остао до 1949.године! Касније се вратио свештеничкој дужности, а преминуо је 1967. године.

- Први део поклича, за који су се слободарски народи борили завршава се: Смрт фашизму! Наступа, јер му је већ стигла у подгрлац душа. За нас сада настаје други део поклича: Слобода народу! Тај други део пароле морамо сви сложно да искујемо. Зато сваки, у име Божије, на своје место! Сваки на свој посао за бољу, лепшу и срећнију будућност лепе наше земље и поколења која за нама долазе – навео је у обраћању народу прота Алимпије Поповић, што је објављено у његовој књизи "Успомене", издатој пре седам година.

Најпознатији свештеник СПЦ који је у Другом светском рату био у партизанима је поп Владо Зечевић, родом из Никшића, коме је Тито толико веровао да га је, пре Ранковића, поставио за првог министра унутрашњих послова нове Југославије 1945/46. године.
Поп Зечевић је постао "познат" по пароли "Крст носим, звездом се поносим", али и по томе што је још 6. марта 1945. потписао контроверзни "привремени" закон о забрани повратка колониста, односно Срба и Црногораца, на Косову и Метохију, са којих су их протерали шиптарски балисти и италијански фашисти. Тај закон је касније постао трајан.

informer.rs/dnevnik.rs