Прослава Видовдана у Сентандреји у знаку концерта новосадског хора Орфелин

Орфелинов Видовдански концерт, шездесетоминутни колаж православне духовне музике од 14. века до данас, изведен у Саборној сентандрејској цркви или Београдској катедрали, једној од некадашњих седам српских богомоља у том градићу, од чега су четири и даље српске, врхунац  је целодневног појања те хорске скупине са солисткињом оперском певачицом Љиљаном Лишковић, позване да увелича овај велики празник до којег Срби у Будимпешти и Сентандреји веома држе.

„Сваки концерт је чаролија за себе, имала сам их небројено и не бих могла неки да издвојим, али оно што се десило на концерту у Сентнадреји је ипак нешто посебно“, каже Тамара Адамов Петијевић.

„Код Словена постоји реч којом би се чаролија с тог концерта могла описати, а то је благодат - благо које се даје. Приметила сам на том концерту  другачији израз лица мојих певача. Они су доживели промену на том наступу  што се дешава врло ретко. За 25 година дириговања  могла бих свега неколико концерата с толико духовне енергије да набројим. Певали смо на богослужењима, и у цркви Светог Георгија у Пешти и у сентандрејском Саборном храму, на сам дан концерта, на празник посвећен кнезу Лазару, који је сам довољно  инспиративна личност и верујем да је то пробудило тај осећај код певача, који се на вечерњем наступу тако манифестовао.“      

Тамара Адамов Петијевић и ансамбли које води, а међу њима су три хора и два оркестра, често је и радо виђен гост у Сентандреји и Будимпешти. Њена гостовања су почела у првој половини деведесетих година с летњим духовним академијама у Будимској епархији с благословом и уз подршку тадашњег будимског владике Данила Крстића.

„Тада сам ступила у контакт са српском мањинском заједницом,  потомцима Чарнојевићевих Срба, којих је мало, али међу којима има изузетих људи, као што су старешина Саборне цркве Војислав Галић, управник Музеја Будимске епархије Косата Вуковић, Димитрије Е. Стефановић, отац Кирил Татарка, Мађар који се одушевио православљем и прешао у првославну веру и други. Крајем 2015. смо у Будиму одржали велики концерт посвећен значајним композиторима Исидору Бајићу, Корнелију Станковићу, Тихомиру Остојићу и Тихомиру Вујичићу, који су на овај или онај начин имали везе с Будимпештом. Тада смо присуствовали и откривању бисте Корнелија Станковића поред места где је била српска црква у Табану, српском кварту у Будиму, штоје леп гест и посебно задовољство је знати да се биста српског композитра налази на видном и значајном месту у једном великом европском граду.“      

Венци на спомен обележја српског битисања

Представници српских самоуправа и ове године на Видовдан положили су венце на Лазарев крст, трајно сведочанство постојања цркве брвнаре посвећене светом Луки, у којој су  монаси из Раванице сахранили мошти  кнеза Лазара по доласку у Сентандреју. Венци су положени и на спомен плочу  куће, некадашње палате Деспота Стефана Лазаревића у Будиму, коју је на поклон добио од  мађарског крља Жигмунда.

По речима управника Музеја Будимске епархије Косте Вуковића, сећање на кнеза Лазара, пре свега литургијско, на  Видовдан је веома живо у Сентандреји од Велике сеобе, када су и кнежеве моши пренете у ово живописно место надомак Будимпеште. Сваке године у сарадњи са Земаљском и самоуправом Срба у Будимпешти организују се разноврсни програми.

Овогодишња прослава Видовдана протицала је и у знаку првог градоначелника Сентандреје, Србина Евгенија Думче.        

„Ове године навршава се век од  упокојења Евгенија Думче који је у више мандата око 30 година био на челу Сентандреје“, каже Коста Вуковић.

„Тим поводом  Градска управа је одржала и свечану седницу, а најесен се планира научна конференција „Евгеније Думча и његово доба“. Поред тога што је био први градоначелник, био је и у три мандата председник Српског црквеног народног сабора и велики добротвор.“

Осим концерта Орфелина као централног програма прославе, који је означио и почетак манифестације Сентандрејско лето, обележавање Видовдана уприличено је и на другим местима, попут оближњих Српског Ковина и Ловре, у којима су се такође Срби у прошлости настанили.

„Трудимо се да обележимо наше националне и верске празнике, али и неке заједничке“, каже председник Српске самоуправе у Будимпешти члан и Змељске самоуправе Борислав Рус.

„То су прилике када позивамо хорове, попут Орфелина и Светог Серафима Саровског из Зрењанина, који су ове године за Видовдан наступили, и фолклорна друшетва из матице, осим ових који делују на нашем простору. Важно је да матица има информацију шта ми то радимо, с какавим проблемима се суочавамо и да нам пружи подршку.“

Истински амбасадори

Са хором Свети Стефан Дечански Тамара Адамов Петијевић је гостовала 9. јуна у Бечу, у храму Васкрсења Христовог поводом Дуге ноћи цркава, манифестације током које се у 800 цркава у Аустрији у исто време одржавају концерти до дубоко у ноћ. Две недеље касније, 24. јуна њени хористи наступили су на Фестивалу ране музике у цркви Блажене Ђевице Марије у Београду, а сутрадан исти програм извели и у Оџацима.

„Оно што је мање лепо у свему, јесте да све сами уз спорадичну подршку финансирамо“, напомиње Тамара Адамов Петијевић.

„Са сва три нивоа власти–локалне, покрајинске и републичке у последње две године изостала је подршка, која је неопходна јер ни ноте не могу да се фотокопирају без пара, а да не говоримо о другим трошковима. Стиче се утисак да они који упављају касом, немају свест о значају тог што радимо. Дубоко сам уверена да музика чини свет бољим, као и људе. Ми који се бавимо музиком, путујемо и представљамо на концертима своје музичко наслеђе, смо истински амбасадори, што је јаче од вербалне дипломатије.“

Домаћини су се потрудили да Орфелиновим хористима представе део богате историје Срба на овом простору организујући посету Српској гимназији, Текелијануму, задужбини Саве Текелије, и другим важним тачкама њиховог битисања и деловања, али и мађарског народа.  

Тамару Адамов Петијевић и њене хористе очекује у августу значајан фестивал у Крагујевцу. Реч је о фестивалу камерних хорова, који је уврштен у Европску асоцијацију фестивала, на ком ће наступити с православном духовном музиком, а самој диригенткињи предстоји учешће на јубиларној 25. Летњој школи црквеног појања „Корнелију успомен“ у Сремским Карловцима, што јој како каже представља част, јер је дириговала и на првој школи 1993. године.

Текст и фото: Зорица Милосављевић