Proslava Vidovdana u Sentandreji u znaku koncerta novosadskog hora Orfelin

Orfelinov Vidovdanski koncert, šezdesetominutni kolaž pravoslavne duhovne muzike od 14. veka do danas, izveden u Sabornoj sentandrejskoj crkvi ili Beogradskoj katedrali, jednoj od nekadašnjih sedam srpskih bogomolja u tom gradiću, od čega su četiri i dalje srpske, vrhunac  je celodnevnog pojanja te horske skupine sa solistkinjom operskom pevačicom Ljiljanom Lišković, pozvane da uveliča ovaj veliki praznik do kojeg Srbi u Budimpešti i Sentandreji veoma drže.

„Svaki koncert je čarolija za sebe, imala sam ih nebrojeno i ne bih mogla neki da izdvojim, ali ono što se desilo na koncertu u Sentnadreji je ipak nešto posebno“, kaže Tamara Adamov Petijević.

„Kod Slovena postoji reč kojom bi se čarolija s tog koncerta mogla opisati, a to je blagodat - blago koje se daje. Primetila sam na tom koncertu  drugačiji izraz lica mojih pevača. Oni su doživeli promenu na tom nastupu  što se dešava vrlo retko. Za 25 godina dirigovanja  mogla bih svega nekoliko koncerata s toliko duhovne energije da nabrojim. Pevali smo na bogosluženjima, i u crkvi Svetog Georgija u Pešti i u sentandrejskom Sabornom hramu, na sam dan koncerta, na praznik posvećen knezu Lazaru, koji je sam dovoljno  inspirativna ličnost i verujem da je to probudilo taj osećaj kod pevača, koji se na večernjem nastupu tako manifestovao.“      

Tamara Adamov Petijević i ansambli koje vodi, a među njima su tri hora i dva orkestra, često je i rado viđen gost u Sentandreji i Budimpešti. Njena gostovanja su počela u prvoj polovini devedesetih godina s letnjim duhovnim akademijama u Budimskoj eparhiji s blagoslovom i uz podršku tadašnjeg budimskog vladike Danila Krstića.

„Tada sam stupila u kontakt sa srpskom manjinskom zajednicom,  potomcima Čarnojevićevih Srba, kojih je malo, ali među kojima ima izuzetih ljudi, kao što su starešina Saborne crkve Vojislav Galić, upravnik Muzeja Budimske eparhije Kosata Vuković, Dimitrije E. Stefanović, otac Kiril Tatarka, Mađar koji se oduševio pravoslavljem i prešao u prvoslavnu veru i drugi. Krajem 2015. smo u Budimu održali veliki koncert posvećen značajnim kompozitorima Isidoru Bajiću, Korneliju Stankoviću, Tihomiru Ostojiću i Tihomiru Vujičiću, koji su na ovaj ili onaj način imali veze s Budimpeštom. Tada smo prisustvovali i otkrivanju biste Kornelija Stankovića pored mesta gde je bila srpska crkva u Tabanu, srpskom kvartu u Budimu, štoje lep gest i posebno zadovoljstvo je znati da se bista srpskog kompozitra nalazi na vidnom i značajnom mestu u jednom velikom evropskom gradu.“      

Venci na spomen obeležja srpskog bitisanja

Predstavnici srpskih samouprava i ove godine na Vidovdan položili su vence na Lazarev krst, trajno svedočanstvo postojanja crkve brvnare posvećene svetom Luki, u kojoj su  monasi iz Ravanice sahranili mošti  kneza Lazara po dolasku u Sentandreju. Venci su položeni i na spomen ploču  kuće, nekadašnje palate Despota Stefana Lazarevića u Budimu, koju je na poklon dobio od  mađarskog krlja Žigmunda.

Po rečima upravnika Muzeja Budimske eparhije Koste Vukovića, sećanje na kneza Lazara, pre svega liturgijsko, na  Vidovdan je veoma živo u Sentandreji od Velike seobe, kada su i kneževe moši prenete u ovo živopisno mesto nadomak Budimpešte. Svake godine u saradnji sa Zemaljskom i samoupravom Srba u Budimpešti organizuju se raznovrsni programi.

Ovogodišnja proslava Vidovdana proticala je i u znaku prvog gradonačelnika Sentandreje, Srbina Evgenija Dumče.        

„Ove godine navršava se vek od  upokojenja Evgenija Dumče koji je u više mandata oko 30 godina bio na čelu Sentandreje“, kaže Kosta Vuković.

„Tim povodom  Gradska uprava je održala i svečanu sednicu, a najesen se planira naučna konferencija „Evgenije Dumča i njegovo doba“. Pored toga što je bio prvi gradonačelnik, bio je i u tri mandata predsednik Srpskog crkvenog narodnog sabora i veliki dobrotvor.“

Osim koncerta Orfelina kao centralnog programa proslave, koji je označio i početak manifestacije Sentandrejsko leto, obeležavanje Vidovdana upriličeno je i na drugim mestima, poput obližnjih Srpskog Kovina i Lovre, u kojima su se takođe Srbi u prošlosti nastanili.

„Trudimo se da obeležimo naše nacionalne i verske praznike, ali i neke zajedničke“, kaže predsednik Srpske samouprave u Budimpešti član i Zmeljske samouprave Borislav Rus.

„To su prilike kada pozivamo horove, poput Orfelina i Svetog Serafima Sarovskog iz Zrenjanina, koji su ove godine za Vidovdan nastupili, i folklorna drušetva iz matice, osim ovih koji deluju na našem prostoru. Važno je da matica ima informaciju šta mi to radimo, s kakavim problemima se suočavamo i da nam pruži podršku.“

Istinski ambasadori

Sa horom Sveti Stefan Dečanski Tamara Adamov Petijević je gostovala 9. juna u Beču, u hramu Vaskrsenja Hristovog povodom Duge noći crkava, manifestacije tokom koje se u 800 crkava u Austriji u isto vreme održavaju koncerti do duboko u noć. Dve nedelje kasnije, 24. juna njeni horisti nastupili su na Festivalu rane muzike u crkvi Blažene Đevice Marije u Beogradu, a sutradan isti program izveli i u Odžacima.

„Ono što je manje lepo u svemu, jeste da sve sami uz sporadičnu podršku finansiramo“, napominje Tamara Adamov Petijević.

„Sa sva tri nivoa vlasti–lokalne, pokrajinske i republičke u poslednje dve godine izostala je podrška, koja je neophodna jer ni note ne mogu da se fotokopiraju bez para, a da ne govorimo o drugim troškovima. Stiče se utisak da oni koji upavljaju kasom, nemaju svest o značaju tog što radimo. Duboko sam uverena da muzika čini svet boljim, kao i ljude. Mi koji se bavimo muzikom, putujemo i predstavljamo na koncertima svoje muzičko nasleđe, smo istinski ambasadori, što je jače od verbalne diplomatije.“

Domaćini su se potrudili da Orfelinovim horistima predstave deo bogate istorije Srba na ovom prostoru organizujući posetu Srpskoj gimnaziji, Tekelijanumu, zadužbini Save Tekelije, i drugim važnim tačkama njihovog bitisanja i delovanja, ali i mađarskog naroda.  

Tamaru Adamov Petijević i njene horiste očekuje u avgustu značajan festival u Kragujevcu. Reč je o festivalu kamernih horova, koji je uvršten u Evropsku asocijaciju festivala, na kom će nastupiti s pravoslavnom duhovnom muzikom, a samoj dirigentkinji predstoji učešće na jubilarnoj 25. Letnjoj školi crkvenog pojanja „Korneliju uspomen“ u Sremskim Karlovcima, što joj kako kaže predstavlja čast, jer je dirigovala i na prvoj školi 1993. godine.

Tekst i foto: Zorica Milosavljević