Прорадило прихватилиште за напуштене псе
Прихватилиште за напуштене псе у Сремским Карловцима почело је да ради 20. августа, када су у тај објекат на Банстолу, по налогу инспекције, смештена 23 пса чији власник
није о њима бринуо на прописан начин. По речима директора ЈКП „Белило” Ђорђа Хорвата, одмах по пријему су пси, међу којима је било и четири штенета, вакцинисани, микрочиповани, очишћени од спољних и унутрашњих паразита и евидентирани.
– Од тренутка пријема, осим смештаја и исхране, њима се указује сва прописана пажња – каже Хорват. – До сада су три пса удомљена, а надамо се да ћемо и за остале након стерилизације пронаћи удомитеље.
Иако је Скупштина општине Сремски Карловци пре неколико година донела нову одлуку о држању домаћих животиња, она у пракси никада није заживела онако како је то желео предлагач, а још мање онако како су то очекивали грађани. Том одлуком предвиђено је да се пас може изводити само са заштитном корпом, изузев малих паса, као и да власник код себе мора да има потврде о микрочиповању и о вакцинацији. Одлуком о држању домаћих животиња регулисано је да се пси и мачке на територији општине Сремски Карловци могу држати под условима и на начин да не узнемиравају грађане, као и да су им обезбеђени сигурност, здравствена заштита и храна.
У дворишту породичне стамбене зграде могу се држати два пса, а подмладак најдуже до три месеца старости.
Прихватилиште за псе у Сремским Карловцима је после више од године припрема и усклађивања с прописима, почело да функционише, и то у сарадњи с ЈКП „Зоохигијена и ветерина Нови Сад”, с којим је склопљен уговор о пружању примарних ветеринарских услуга, тријаже, прве помоћи, микрочиповања и вакцинације. Велику помоћ „Белилу” је пружило и Друштво за заштиту животиња и природе „Ђурђево” из Ђурђева.
– Велику захвалност дугујемо госпођи Моники Брукнер на помоћи коју је дала „Белилу”, односно Сремским Карловцима, да би се на цивилизацијски, хуман и, наравно, законски начин трајно решило питање напуштених паса и мачака – каже Ђорђе Хорват. – Та помоћ се огледа пре свега у донацији одговарајућег моторног возила, средстава за стерилизацију паса, помагала за хумано хватање напуштених паса и мачака те кућица као и посуда за храну и воду. Од огромног значаја нам је и време и стрпљење које је госпођа Брукнер показала приликом едукације и преношења драгоценог искуства.
По процени, у Сремским Карловцима у сваком тренутку има око стотину напуштених паса. Додатан проблем је, напомиње Хорват, то што се готово свакодневно примећују нови пси, које људи из других места остављају у Сремским Карловцима.
З. Милосављевић