Прича Удружења туристичких водича Новог Сада о Саборној цркви
– На левој обали Дунава, прекопута Петроварадинске тврђаве, крајем XVII века настаје мала лепа варош која носи различите називе: Рацко Село, Српски Град, Петроварадински Шанац, до 1748. године, када од хабзбуршких владара добија повељу слободног краљевског града, и која ће се од тада звати Нови Сад – тако овонедељну причу о историји, знаменитостима и лепоти Српске Атине започиње чланица Удружења туристичких водича Новог Сада (УТВНС) Соња Супић.
Она за „Дневник” открива причу о Саборној цркви и Владичанском двору, те наглашава да су Срби већ око 1695. године подигли храм од дрвета и посветили га Светом великомученику Георгију, поред којег су касније градили и резиденцију епископа бачких. Соња Супић наводи да је Латинска школа за православне ученика основана у порти цркве, на чијем ће месту 1810. године настати Српска православна велика гимназија, данас Гимназија „Јован Јовановић Змај”.
– Занимљиво је да су различити колективитети формирали своје делове насеља, у којима су дизали храмове, школе, институције, и у оквиру којих се одвијао живот одређене заједнице, те смо тако у једном историјском периоду имали „српски део Новог Сада”, „јеврејски” и „католички” – описује Соња Супић. – То је заправо и утицало на данашњи просторни распоред појединих храмова различитих конфесија. Место где је данас Саборна црква с Епископским двором и зградом „Змај Јовине” гимназије у залеђу, одувек је било средиште српског становништва Новог Сада.
Соња Супић наводи да је данашња Саборна црква подигнута у периоду од 1731–1741. године, и додаје да је од тада неколико пута обнављана, али да је у основи задржала свој изглед из 1741. године. Она истиче да је духовни, културни, али и уметнички значај цркве, од непролазне вредности.
– Познати српски сликар Паја Јовановић иконописао је 35 икона за иконостас и тронове 1905. године, док је дрворезбарске радове на иконостасу урадила радионица „Ратеј и Бенедек” из Будимпеште – открива наша саговорница. – Историјске композиције „Свети Сава мири браћу Стефана и Вукана” и „Свети Сава крунише Стефана Првовенчаног”, које се налазе изнад леве и десне певнице, такође су дело тог великана. Композиције на зидовима и сводовима осликао је чувени сликар Стеван Алексић.
По речима Соње Супић, у храму су сахрањени бачки епископи Атанасије Живковић, Гедеон Петровић, Георгије Хранислав и Василијан Петровић, а у крипти: Митрофан Шевић, др Иринеј Ћирић и Никанор Иличић. Она истиче да се у порти храма налази и надгробна плоча племенитог Саве Вуковића, великог добротвора и оснивача поменуте Српске православне велике гимназије.
– У порти се такође налази и мермерни крст, први јавни споменик подигнут у Новом Саду у ЏВИИИ веку. Храмовна, а уједно и слава града Новог Сада, слави се 16. новембра, када обележавамо празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц – закључује Соња Супић.
К. Ивковић Ивандекић
Владичански двор
Чланица УТВНС-а Соња Супић се осврнула и на Владичански двор – резиденцију епископа бачких, који је на том месту саграђен почетком HH века. Она наводи да је prеthodni двор саграђен у првој половини 18. века, а порушен у Мађарској буни 1849. године, када је с Петроварадинске тврђаве гранатиран Нови Сад. Тада је, како истиче, од 2.812 зграда, колико је Нови Сад имао пре буне, читавих остало само 808.
– Приближавајући се тој згради, која плени својом монументалношћу, из правца Змај Јовине улице, над улазом фасаде уочава се камени рељеф с хералдичким знаком Епархије бачке – описује Соња Шупић. – Интересантно је да зграда има основу нешто мало развученог ћириличног слова П, с краћим крилом на левој страни, што није случајност јер је тиме постигнута боља видљивост цркве у позадини. Двор је специфичан по свом стилу, који му и даје тако леп изглед. Наиме, познати архитекта Владимир Николић био је веома маштовит. Спојио је романичке елементе с византијским, обогаћујући их орнаментиком и колоритом српских средњовековних манастира. Данас у Владичанском двору живи Његово преосвештенство епископ бачки др Иринеј.