Прича удружења туристичких водича Новог Сада о Момчилу Тапавици

Он истиче да су Новосађани почетком прошле године могли да примете нову бисту у граду, у близини Факултета за спорт и физичку кутуру, те да је она, „можда баш због своје апстрактности и специфичности” многе натерала да на интернету потраже коме је посвећена.

– Иако смо од prеthodnе Олимпијаде успели да заборавимо ту занимљиву личност, Матица српска је дала скроман допринос да је се опет подсетимо – наглашава Дуњић, и започиње причу о олимпијцу. – Момчило Тапавица је рођен у Надаљу, где је завршио основну школу, а гимазију је похађао у Новом Саду и Сегедину. Као добар ученик, добио је стипендију Матице српске, а школовање је наставио на студијама грађевинарства и архитектуре у Будимпешти.

Милош Дуњић наводи да је Момчило Тапавица, као одличан студент и још бољи спортиста, учествовао на бројним спортским такмичењима. Он је, како наш саговорник напомиње, постизао одличне резултате, због чега су га препоручили да касније постане члан мађарског олимпијског тима на првим модерним олимпијским играма у Атини 1896. године.

– Зрењанинац Ференц Кемењи, потпредседник тада тек основаног Међународног олимпијског комитета, описао је Тапавицу у својим мемоарима као кршног момка и великог друга – открива Дуњић. – Како је описао, Момчило Тапавица је био страх и трепет у касарни: док је служио војску, знао је да с два питомца под мишком трчи око полигона за гађање. Он је истакао да Тапавици нико није био раван у рвању, дизању терета и бацању камена с рамена… Био је умно и физички изнад својих вршњака.

По речима Милоша Дуњића, на првим Олимпијским играма у Атини учествовали су ентузијасти и представници 14 држава, а Тапавица се пријавио за учешће у више дисциплина. Он је тада, како Дуњић открива, забележио запажене резултате: четврто место у рвању, пето место у дизању тегова обема рукама, а захваљујући ис­тра­живачима, откривено је да је у тенису освојио треће место.

– Од многих дисциплина је, нажалост, одустао због непромишљене повреде и прецењивања своје снаге – наводи Дуњић, и додаје да је Олимпијаду, као велики гост, посетио и српски краљ Александар Обреновић. – После спортских успеха и завршених студија, Тапавица се окреће својој другој љубави, архитектури.

По повратку у Нови Сад пројектује једно од најрепрезентативнијих здања нашег града, данашњу зграду Матице српске, изграђену из фонда наше највеће добротворке Марије Трандафил као Дом за сирочад. Као бивши стипендиста, Тапавица је Матици пројекат понудио бесплатно.

Момчило Тапавица је, како Милош Дуњић описује, наставио рекреативно да се бави спортом као члан Веслачког клуба „Данубијус”. Он наводи да му је, због политичког опредељења и сукоба

с политичким неистомишљеницима, било ус­краћено неколико послова, што је довело до тога да се одсели из Новог Сада. Прихватио је позив црногорског књаза Николе, на чијем двору је постао грађевински саветник и где је пројектовао репрезентативна здања.

– Током свог живота у Херцег Новом, оставља најпрепознатљивије објекте том граду, чији становници га посебно памте и воле – наглашава Дуњић. – У току Првог светског рата долази чак до Марока, где руководи геодетским мерењима, а после рата се враћа и отвара пројектни биро у Петроварадину. Био је заговорник идеје обнављања старог језгра Новог Сада и градње у висину и постепеног ширења града. Тиме је међу првима отворио јавну расправу о потреби изградње нових високих објеката у нашем граду.

Како наш саговорник открива, Момчило Тапавица је после Другог светског рата отишао у Пореч, где је обнављао ратом оштећен град, смрт га затиче у Пули, а сахрањен је у Ријеци.

Милош Дуњић наглашава да данас Олимпијски комитет Србије и Матица српска у највећој мери раде на томе да не заборавимо ту необичну личност, и додаје да Тапавица данас има своју улицу у Београду и Новом Саду. Осим тога, Покрајински секретаријат за спорт и омладину додељује признање с његовим именом најбољим спортистима и спортским организацијама.

К. Ивковић Ивандекић