Представљено репринт издање „Гласника Народног већа”
Један од листова покренутих у првим новембарским данима 1918. године пре него што је војвођанске крајеве запосела српска војска, „Гласник Народног већа” као орган народног одбора, излазио је у Сремским Карловцима од 4. новембра до 6. јануара 1919. године, а његово репринт издање под називом „Карловачки гласник 1918-1919“ представљено је јуче поводом Дана примирја у згради Магистрата у Сремским Карловцима.
У тај издавачки подухват, на предлог приређивача др Гордане Петковић да се представи јавности оригиналан текст који има немерљив значај за проучавање процеса, догађаја и времена у којем је излазио, упустили су се ИК „Прометеј“ и РТВ Војводине.
– У том периоду појавило се још неколико листова који су, углавном, покренути као органи народних одбора, али су убрзо добијали страначка обележја или су престали да излазе – рекла је приређивач др Гордана Петковић на јучерашњој промоцији пред карловачком публиком.– Српски лист покренут 6. новембра у Новом Саду и карловчки „Гласник Народног већа” једина су два листа, која су излазила у континуитету од почетка новембра 1918. до почетка јануара, односно фебруара 1919. године. Од непроцењиве је важности што су сачувани сви бројеви оба листа, јер нам сведоче о збивањима у тим судбоносним данима, када су се остваривали снови пречанских Срба. Тако комплетни чувају се једино у Библиотеци Матице српске из чега је проистекла жеља да лист буде лакше доступан стручној и широј публици.
„Гласник народног већа”, по њеним речима, покренут је 22. октобра, односно 4. новембра 1918, само дан после формирања Одбора Народног већа у Сремским Карловцима. У сремскокарловачком Одбору Народног већа окупили су се, без разлике, и радикали и демократе, и Срби, и Немци и Хрвати, из свих сталежа, како би организовали нову власт. На челу месног одбора био је Милан Недељковић, гимназијски професор, публициста и политичар, потпредседници др Стеван Симеоновић Чокић, адвокат и др Јурај Рашкај, јавни бележник и тајник Људевит Ауер, адвокат.
Главни уредник Гласника био је Људевит Ауер, пореклом из старе немачке карловачке породице, ђак Карловачке гимназије и будући министар у југословенским владама. Поред њега је значајну улогу имао Стеван Симеоновић-Чокић, као и Недељковић, у улози члана Одбора за политичку цензуру.
- Укупно је објављено 22 броја „Гласника народног већа”. Лист је излазио средом и суботом, а штампан је у Српској манастирској штампарији у Сремским Карловцима, на ћириличном и на латиничном писму. Овај податак не чуди, јер кроз лист, све време док је објављиван, ширен је дух југословенства. Поред обавезних актуелних уводника, затим рубрике под називом Политички преглед, доносио је у краткој форми, Домаће вести, Белешке и Последње вести.Постојала је и рубрика Из наших крајева у којој су се могле прочитати вести из разних крајева будуће државе – истакла је Петковићева.
Лист је престао да излази онда када је и месни одбор престао да ради, у периоду када је државна власт била конституисана.
- Надамо се да ће ова књига, уз фотографије које у оригиналном тексту не стоје, и биографије значајних личности, које се у оригиналном тексту помињу, на другачији начин осветлити људе, догађаје и процесе на крају Првог светског рата у Сремским Карловцима, у одсудним тренуцима за српски народ у Војводини - напоменула је др Гордана Петковић.
На промоцији у организацији Друштва за неговање традиција и развој Сремских Карловаца говорили су и председик карловачке општине Александар Стојкечић, у име издавача - власник „Прометеја” Зоран Колунџија и Илија Туцић са РТВ-а , те председница удружења које је организатор Драгиња Калинић.
Спремајте барјаке
„Ослободилачка војска већ је на путу у Карловце. За дан, два бити ће овде. Доласком њезиним бити ће најречитије доказано, да је туђинској власти код нас за увек одзвонило. Јунаке, који су кроз многе године проливали своју крв за нас и нашу слободу, треба свечано дочекати и поздравити. Народно веће објавиће још сва упутства грађанима, а сада само упозорује, да сваки спреми заставу, којом ће окитити своју кућу код доласка победничке ослободилачке војске. Заставе на кућама, ћилимови и зеленило мора бити спољашњи знак наше велике радости. Зато не сме бити ни једне куће која не би била окићена тога великога дана, којег већ жељно очекујемо, српском, хрватском или словеначком заставом, а најбоље са све три”, објављено је у другом броју Гласника народног већа.
Зорица Милосављевић