Predstavljeno reprint izdanje „Glasnika Narodnog veća”

U taj izdavački poduhvat, na predlog priređivača dr Gordane Petković da se predstavi javnosti originalan tekst koji ima nemerljiv značaj za proučavanje procesa, događaja i vremena u kojem je izlazio, upustili su se IK „Prometej“ i RTV Vojvodine.

– U tom periodu pojavilo se još nekoliko listova koji su, uglavnom, pokrenuti kao organi narodnih odbora, ali su ubrzo dobijali stranačka obeležja ili su prestali da izlaze – rekla je priređivač dr Gordana Petković na jučerašnjoj promociji pred karlovačkom publikom.– Srpski list pokrenut 6. novembra u Novom Sadu i karlovčki „Glasnik Narodnog veća” jedina su dva lista, koja su izlazila u kontinuitetu od početka novembra 1918. do početka januara, odnosno februara 1919. godine. Od neprocenjive je važnosti što su sačuvani svi brojevi oba lista, jer nam svedoče o zbivanjima u tim sudbonosnim danima, kada su se ostvarivali snovi prečanskih Srba. Tako kompletni čuvaju se jedino u Biblioteci Matice srpske iz čega je proistekla želja da list bude lakše dostupan stručnoj i široj publici.

„Glasnik narodnog veća”, po njenim rečima, pokrenut je 22. oktobra, odnosno 4. novembra 1918, samo dan posle formiranja Odbora Narodnog veća u Sremskim Karlovcima. U sremskokarlovačkom Odboru Narodnog veća okupili su se, bez razlike, i radikali i demokrate, i Srbi, i Nemci i Hrvati, iz svih staleža, kako bi organizovali novu vlast. Na čelu mesnog odbora bio je Milan Nedeljković, gimnazijski profesor, publicista i političar, potpredsednici dr Stevan Simeonović Čokić, advokat i dr Juraj Raškaj, javni beležnik i tajnik Ljudevit Auer, advokat.

Glavni urednik Glasnika bio je Ljudevit Auer, poreklom iz stare nemačke karlovačke porodice, đak Karlovačke gimnazije i budući ministar u jugoslovenskim vladama. Pored njega je značajnu ulogu imao Stevan Simeonović-Čokić, kao i Nedeljković, u ulozi člana Odbora za političku cenzuru.

- Ukupno je objavljeno 22 broja „Glasnika narodnog veća”. List je izlazio sredom i subotom, a štampan je u Srpskoj manastirskoj štampariji u Sremskim Karlovcima, na ćiriličnom i na latiničnom pismu. Ovaj podatak ne čudi, jer kroz list, sve vreme dok je objavljivan, širen je duh jugoslovenstva. Pored obaveznih aktuelnih uvodnika, zatim rubrike pod nazivom Politički pregled, donosio je u kratkoj formi, Domaće vesti, Beleške i Poslednje vesti.Postojala je i rubrika Iz naših krajeva u kojoj su se mogle pročitati vesti iz raznih krajeva buduće države – istakla je Petkovićeva.

List je prestao da izlazi onda kada je i mesni odbor prestao da radi, u periodu kada je državna vlast bila konstituisana.

- Nadamo se da će ova knjiga, uz fotografije koje u originalnom tekstu ne stoje, i biografije značajnih ličnosti, koje se u originalnom tekstu pominju, na drugačiji način osvetliti ljude, događaje i procese na kraju Prvog svetskog rata u Sremskim Karlovcima, u odsudnim trenucima za srpski narod u Vojvodini - napomenula je dr Gordana Petković.

Na promociji u organizaciji Društva za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca govorili su i predsedik karlovačke opštine Aleksandar Stojkečić, u ime izdavača - vlasnik „Prometeja” Zoran Kolundžija i Ilija Tucić sa RTV-a , te predsednica udruženja koje je organizator Draginja Kalinić.

Spremajte barjake

„Oslobodilačka vojska već je na putu u Karlovce. Za dan, dva biti će ovde. Dolaskom njezinim biti će najrečitije dokazano, da je tuđinskoj vlasti kod nas za uvek odzvonilo. Junake, koji su kroz mnoge godine prolivali svoju krv za nas i našu slobodu, treba svečano dočekati i pozdraviti. Narodno veće objaviće još sva uputstva građanima, a sada samo upozoruje, da svaki spremi zastavu, kojom će okititi svoju kuću kod dolaska pobedničke oslobodilačke vojske. Zastave na kućama, ćilimovi i zelenilo mora biti spoljašnji znak naše velike radosti. Zato ne sme biti ni jedne kuće koja ne bi bila okićena toga velikoga dana, kojeg već željno očekujemo, srpskom, hrvatskom ili slovenačkom zastavom, a najbolje sa sve tri”, objavljeno je u drugom broju Glasnika narodnog veća.

Zorica Milosavljević