Председник Удружења „Футошки Купус” Урош Пуача: Живот посвећен селу и пољопривреди
Велики број младих људи данас жели да живи урбаним стилом живота, иако су одрастали и били васпитавани у духу сеоских обичаја и традиција.
Међутим, велики део њих, попут 24-годишњег Уроша Пуаче из Футога, председника Удружења „Футошки купус”, зна да је живот на селу непроцењива благодет и да има далеко више предности од градског асфалта и бетонских утвара. Како и сам каже, откад је постао свестан света око себе, знао је да ће се бавити пољопривредом, баш као што су то чинили и његов отац, али и очеви родитељи.
– Баба и деда су били пољопривредници и продавали су краставце, паприке, купус и друге производе на пијаци – каже Урош Пуача. – Мој отац је био дипломирани инжињер технологије, али након транзиције, одлучио је да настави породични бизнис, посветивши се пољопривреди. Почео је да производи купус, а Удружење „Футошки купус” основао је 2007. године и радио све до почетка болести 2009. године. У неком периоду су кренула интензивнија дешавања у вези с Удружењем, било је све више посла па је настојао да за собом остави легат. Тако се усталио наш бренд, а ја сам наставио његову традицију.
Урош је од малих ногу помагао оцу на њиви, а када је основано Удружење, потрудио се да и у њему остави свој траг. Стога се, након очеве смрти, прихватио велике одговорности коју носи рад озбиљног удружења. Осим тога, школује се на Смеру агротуризам и рурални развој на Пољопривредном факултету, јер је професија уско везана за посао којим се бави, те жели да и са стручне стране буде добро поткован знањем и најновијим информацијама.
– Када је основано, Удружење је бројало око 15 чланова, окупљених с истим циљем, а то је очување аутохтоне популације футошког купуса, али и заштита бренда који је годинама стваран – каже Урош. – Откад је Футога, познат је и футошки купус, а први записи из 17. века сведоче о његовој употреби, како у медицинске сврхе, тако и за извоз, за који су сељаци још тада плаћали порез. Због увођења многих хибрида, наша сорта је помало отишла у заборав јер није толико родна. То значи да хибрид може родити око 50 тона по хектару, док футошки купус даје 25 до 35 тона, и то је „проблем”, који се у суштини надомести квалитетом, танким листовима, великим процентом шећера и невероватним укусом.
Промоција и на интернету
По речима председника Удружења „Футошки купус” Уроша Пуаче, будућност је на интернету, и то стално понавља својим члановима. Убрзо ће се изградити обилазница око Футога и људи неће свраћати у село, па самим тим ни куповати купус.
– У наредним годинама ћемо као Удружење радити на што јачој и широј интернет промоцији футошког купуса – каже Урош, и додаје да је идеја да то резултира веб-шопом и доставом за целу Србију.
Осим тога, да би унапредили препознатљивост производа на европском нивоу, радиће се на конкурисању за добијање европског сертификата и европске заштите на географском нивоу. У поступку је измена и припрема документације за конкурс, која мора бити уредна и потпуна јер је могућност пријаве доступна само једном. Уколико прођу европску проверу, добиће лого Европске уније, чиме ће производ постати заштићен, а самим тим прихваћен као аутентичан на европском нивоу.
По Урошевим речима, из Удружење се године у годину развијало те је годину од оснивања урађен елаборат о начину производње и прераде футошког свежег и киселог купуса, затим 2010. године је регистровано 15 првих овлашћених корисника, а данас оно има 43 члана који су у процесу сертификације.
– Моји задаци као председника Удружења су да окупим људе, мотивишем их и сачувам од било каквих унутрашњих сукоба, а то је нешто што се често дешава и један је од најтежих послова – каже Пуача. – Затим морам да водим рачуна о сертификацији футошког купуса, о координацији на манифестацијама, писању разних пројеката, тачније, проналажењу новца за остваривање наших манифестација, попут Футошке омладинске радне акције, Футошке купусијаде, Фестивала „Тера мадре” и слично. Осим тога, организујем изласке на сајмове туризма, пољопривреде, етно-хране у Београду, као и посете иностраним сајмовима.
По његовом мишљењу, чланови Удружења немају јасну представу о томе колика је његова одговорност, а дешава се да има и проблема с ауторитетом. Да би превазишли разлике, труди се да атмосфера буде другарска јер, када се сарадња одвија на тај начин, увек се дође до неких резултата. Своју будућност и даље види у послу који ради, а даље амбиције су да унапреди рад Удружења, а Футошки купус поромовише у целом свету.
И. Бакмаз
Пројекат „Приградска насеља – од оснивања до будућности” суфинасирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац