Predsednik Udruženja „Futoški Kupus” Uroš Puača: Život posvećen selu i poljoprivredi
Veliki broj mladih ljudi danas želi da živi urbanim stilom života, iako su odrastali i bili vaspitavani u duhu seoskih običaja i tradicija.
Međutim, veliki deo njih, poput 24-godišnjeg Uroša Puače iz Futoga, predsednika Udruženja „Futoški kupus”, zna da je život na selu neprocenjiva blagodet i da ima daleko više prednosti od gradskog asfalta i betonskih utvara. Kako i sam kaže, otkad je postao svestan sveta oko sebe, znao je da će se baviti poljoprivredom, baš kao što su to činili i njegov otac, ali i očevi roditelji.
– Baba i deda su bili poljoprivrednici i prodavali su krastavce, paprike, kupus i druge proizvode na pijaci – kaže Uroš Puača. – Moj otac je bio diplomirani inžinjer tehnologije, ali nakon tranzicije, odlučio je da nastavi porodični biznis, posvetivši se poljoprivredi. Počeo je da proizvodi kupus, a Udruženje „Futoški kupus” osnovao je 2007. godine i radio sve do početka bolesti 2009. godine. U nekom periodu su krenula intenzivnija dešavanja u vezi s Udruženjem, bilo je sve više posla pa je nastojao da za sobom ostavi legat. Tako se ustalio naš brend, a ja sam nastavio njegovu tradiciju.
Uroš je od malih nogu pomagao ocu na njivi, a kada je osnovano Udruženje, potrudio se da i u njemu ostavi svoj trag. Stoga se, nakon očeve smrti, prihvatio velike odgovornosti koju nosi rad ozbiljnog udruženja. Osim toga, školuje se na Smeru agroturizam i ruralni razvoj na Poljoprivrednom fakultetu, jer je profesija usko vezana za posao kojim se bavi, te želi da i sa stručne strane bude dobro potkovan znanjem i najnovijim informacijama.
– Kada je osnovano, Udruženje je brojalo oko 15 članova, okupljenih s istim ciljem, a to je očuvanje autohtone populacije futoškog kupusa, ali i zaštita brenda koji je godinama stvaran – kaže Uroš. – Otkad je Futoga, poznat je i futoški kupus, a prvi zapisi iz 17. veka svedoče o njegovoj upotrebi, kako u medicinske svrhe, tako i za izvoz, za koji su seljaci još tada plaćali porez. Zbog uvođenja mnogih hibrida, naša sorta je pomalo otišla u zaborav jer nije toliko rodna. To znači da hibrid može roditi oko 50 tona po hektaru, dok futoški kupus daje 25 do 35 tona, i to je „problem”, koji se u suštini nadomesti kvalitetom, tankim listovima, velikim procentom šećera i neverovatnim ukusom.
Promocija i na internetu
Po rečima predsednika Udruženja „Futoški kupus” Uroša Puače, budućnost je na internetu, i to stalno ponavlja svojim članovima. Ubrzo će se izgraditi obilaznica oko Futoga i ljudi neće svraćati u selo, pa samim tim ni kupovati kupus.
– U narednim godinama ćemo kao Udruženje raditi na što jačoj i široj internet promociji futoškog kupusa – kaže Uroš, i dodaje da je ideja da to rezultira veb-šopom i dostavom za celu Srbiju.
Osim toga, da bi unapredili prepoznatljivost proizvoda na evropskom nivou, radiće se na konkurisanju za dobijanje evropskog sertifikata i evropske zaštite na geografskom nivou. U postupku je izmena i priprema dokumentacije za konkurs, koja mora biti uredna i potpuna jer je mogućnost prijave dostupna samo jednom. Ukoliko prođu evropsku proveru, dobiće logo Evropske unije, čime će proizvod postati zaštićen, a samim tim prihvaćen kao autentičan na evropskom nivou.
Po Uroševim rečima, iz Udruženje se godine u godinu razvijalo te je godinu od osnivanja urađen elaborat o načinu proizvodnje i prerade futoškog svežeg i kiselog kupusa, zatim 2010. godine je registrovano 15 prvih ovlašćenih korisnika, a danas ono ima 43 člana koji su u procesu sertifikacije.
– Moji zadaci kao predsednika Udruženja su da okupim ljude, motivišem ih i sačuvam od bilo kakvih unutrašnjih sukoba, a to je nešto što se često dešava i jedan je od najtežih poslova – kaže Puača. – Zatim moram da vodim računa o sertifikaciji futoškog kupusa, o koordinaciji na manifestacijama, pisanju raznih projekata, tačnije, pronalaženju novca za ostvarivanje naših manifestacija, poput Futoške omladinske radne akcije, Futoške kupusijade, Festivala „Tera madre” i slično. Osim toga, organizujem izlaske na sajmove turizma, poljoprivrede, etno-hrane u Beogradu, kao i posete inostranim sajmovima.
Po njegovom mišljenju, članovi Udruženja nemaju jasnu predstavu o tome kolika je njegova odgovornost, a dešava se da ima i problema s autoritetom. Da bi prevazišli razlike, trudi se da atmosfera bude drugarska jer, kada se saradnja odvija na taj način, uvek se dođe do nekih rezultata. Svoju budućnost i dalje vidi u poslu koji radi, a dalje ambicije su da unapredi rad Udruženja, a Futoški kupus poromoviše u celom svetu.
I. Bakmaz
Projekat „Prigradska naselja – od osnivanja do budućnosti” sufinasirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac