Пред одборницима Градске скупштине План Клиничког центра Војводине

Тим документом урбанисти су предвидели проширење капацитета садашњег комплекса, као и Пастеровог завода, Медицинског факултета и Завода за трансфузију крви. Осим тога, у склопу Клиничког центра планирана је и градња техно-економског блока, те објекта за дијализу, централне апотеке, али и три спратне гараже за потребе пацијената, запослених и посетилаца.

Највећи део планом обухваћеног подручја од око 25 (24,73) хектара између Футошке улице, Хајдук Вељкове, Приштинске и продужетка Улице Новосадског сајма, предвиђен је за комплекс Клиничког центра Војводине, који ће се развијати у складу с потребама корисника, града и региона, као и савремених трендова у организацији високоспецијализованих болничких установа. Планом је условљено задржавање објеката некадашње градске болнице, а њихова ће функција зависити од организације целокупног комплекса. Позиција и габарити нових зграда биће дефинисани у зависности од организације болничких садржаја и на основу “Мастер плана Клиничког центра”. Урбанисти сматрају да би гранична спратност на обухваћеном подручју требало да буде три етаже и евентуално поткровље, осим за зграду Поликлинике, која тренутно има шест спратова, и могуће ју је надоградити за још једну етажу.

План предвиђа и завршетак Дијагностичко-терапеутског центра (ДТЦ), који је по првобитном пројекту требало да има четири ламеле, од којих су изграђене само три. Подсећања ради, градња тог центра започета је 1990. године, с тим да је једна ламела (А) завршена 2009. године и ту је смештен Ургентни центар. Изграђени објекат има три спрата и поткровље, а ради боље организације простора, планирано је његово повећање, односно надзиђивање ламеле Ц до четири спрата, доградња недовршеног објекта према оригиналном пројекту (западни део ламеле Ц) и вертикалних комуникација између ламела Б и Ц. Осим тога, у источном делу је предвиђена доградња анекса од четири спрата, као и приземља у зони атријума између ламела Б и Ц. Уколико се у наредном периоду укаже потреба за изградњом четврте ламеле ДТЦ-а, на основу већ урађене техничке документације, обавезна је израда урбанистичког пројекта, а тај део ће бити смештен паралелно с ламелом Ц и имаће исти број спратова.

Клинички центар Војводине просторно и функционално се развио из Велике градске болнице, која је на том простору изграђена 1909. године. Неколико зграда на углу Футошке и Хајдук Вељкове улице су управо из тог периода. Остали објекти, око 40, грађени су касније, а последњи је дијагностичко-терапеутски центар у југозападном делу комплекса, који још није завршен. Уз Футошку улицу се налази парцела са објектом од значаја за градитељску баштину, који је у функцији Клиничког центра (Институт за биохемију), а зграда Пастеровог завода, “Хемптова кућа” и споменик Лују Пастеру са околином споменици су културе.

Будући да је технички блок Клиничког центра у веома лошем стању и застареле технологије, предвиђена је градња нових двоспратница. Осим тога, издвојени су и простори за изградњу нових болничких објеката, али и пратећих, попут гаража, архива.

Када је реч о проширењу капацитета, планирана је надоградња Клинике за медицинску рехабилитацију за једну корисну етажу, а слично је предвиђено и за два објекта Клинике за инфективне болести, као и за Институт медицинских служби, односно Завод за радиологију. Како се из текста плана може приметити, урбанисти су оставили могућност за рушење објеката Клинике за инфективне болести и изградњу нових с два спрата. Повећање спратности за једну корисну етажу планирано је и на Институту за неурологију, психијатрију и ментално здравље, док ће објекат Завода за патологију, у ком се тренутно налази и Метадонски центар, бити проширен доградњом приземних анекса.

Зграде Медицинског факултета биће делимично надограђене за не више од три, односно четири спрата, док је остављена могућност надградњу за два спрата Завода за трансфузију крви Војводине и доградња у делу уз Улицу Новосадског сајма. За Пастеров завод је констатовано да постоји потреба за проширењем капацитета и да ће то бити реализовано у склопу КЦ Војводине.

Осим проширења објеката Клиничког центра, планирано је и партерно уређивање тог комплекса, постављање новог мобилијара, као и додатно озелењавање. У северозападном делу комплекса урбанисти препоручују уређивање површина за рекреацију запослених и као терапију у склопу лечења пацијената. На тим зеленим површинама планирани су терени за спортове, попут одбојке, кошарке, боћања и слично, као и трим стазе и травњаци за вежбање на отвореном.

Уз продужетак Улице Новосадског сајма, планирана је градња Клинике за стоматологију с највише два спрата, а у потцелини Института за биохемију предвиђена је зона изградње нових објеката, док су у северозападном делу Клиничког центра планирани пратећи садржаји Пастеровог завода с највише једним спратом, чија ће намена накнадно бити дефинисана.

План предвиђа и промену намене простора на коме се налазе две стамбене куле са самачким становима уз продужетак Улице Новосадског сајма, и то у општеградски центар у функцији здравствене, болничке делатности или неке компатибилна намене. Северозападно од комплекса КЦ Војводине, требало би да буде уређен јавни паркинг. У оквиру комплекса су планиране три спратне гараже, с највише два спрата и једном или више сутеренских етажа.

Када је реч о саобраћајној инфраструктури, планиран је продужетак Приштинске улице и њено повезивање са Дринском и Улицом Миколе Кочиша. Након тога, Миколе Кочиша ће практично постати сервисна саобраћајница, а Улица Новосадског сајма биће продужена према западу. Саобраћајнице у оквиру болничког комплекса ће, на местима где услови то дозвољавају, бити проширене

Текст и фото:

Ј. Вукашиновић