Породица Доловац руши све предрасуде о здравој храни
Органска производња породице Доловац почела је у Футогу 2013. године, када су се, након едукативне трибине у Новом Саду, родитељи Ане Доловац заинтересовали за такав начин узгоја воћа и поврћа.
С обзиром на то да потиче из професорске породице, од Ане Доловац те године очекивано је да упише Учитељски факултет, који је и она сама желела. Ипак, није одолела позиву природе, те се одлучила да упише Пољопривредни факултет у Новом Саду.
– Када сам уписала Пољопривредни факултет, сви су кукали да ћемо имати још једног сељака у породици, али сам им рекла да ћу бити дипломирани сељак – казала је Ана. – Још од малих ногу сам с дедом ишла на њиву, а одувек сам волела све што има везе с природом. На другој години студија, Ана је почела израду дипломског на тему матичних сокова, не слутећи да ће своју идеју у блиској будућности и реализовати.
– Матични сок је нефилтрирани хладно цеђени сок, у којеме нема аскробинске киселине, вештачких витамина, воде, шећера или адитива. Заправо, свака флашица сока је флашица здравља јер се у њој налази чисто воће. У органској производњи не постоји опција прскања воћа и поврћа хемијским препаратима, самим тим је и принос мањи. Стога је потребно доста труда и улагања. Органска производња је стил живота и стање свести. У том послу постајеш једно с природом и потпуно му посвећујеш своје време.
Након органске примарне производње, Ана је желела да пређу у прераду, за шта су јој требали преса и пастеризатор, што је и успела да купи уз помоћ пројекта невладине организације „Покрени се за посао”.
– Након курса о сушењу воћа на факултету, дошла сам на идеју о прављењу воћних ролница – казала је Ана. – Такав производ није био присутан у Србији и, захваљујући огромној подршци професора и приступу лабораторији, успела сам да их усавршим.
Воћне ролнице које је Ана креирала заржале су структуру и већину нутритивних вредности, а уз подршку организације УСАИД, њени производи су се нашли на рафовима „Темпа” и „Максија”, након чега је прошла и конкурс које је расписао „ДМ инкубатор”.
Породица Доловац има три хектара своје земље, на којој гаје органске крушке, брескве, ароније, јабуке, лешнике, орахе, вишње, као и кромпир, бундеве и тиквице. Њихов следећи корак је отварање продавнице у дворишту радионице у Футогу да би за сталне муштерије имали место за куповину. Колико је Ана инспиративна, говоре и њене идеје које се само нижу.
Стрпљење и љубав према природи
Последице ванредног стања, по речима Ане Доловац, осећаће се и у месецима који следе, али помоћ коју је држава понудила предузетницима, као и одлагање плаћања пореза им значи.
– Ми смо мала, флексибилна, породична фирма те нас коронавирус није толико омео у послу. Иако нисмо имали могућност продаје на пијаци, радиле су специјализоване продавнице с нашим производима, па смо имали неки приход. Младима који би се упустили у органску производњу бих препоручила стрпљење јер то није само једна врста посла, треба бити програмер, дизајнер, продавац, комерцијалиста и физички радник, а стално учење нових ствари је веома важно. Препоручила бих да се органском производњом бави онај ко воли природу, тада ће уживати у свом послу и све ће му ићи од руке.
– Волела бих када би се људима давали ваучери као што се дају за туризам. С ваучером за специјализовану продавницу могао би доħи било ко да купи нешто што је здраво. То годи здрављу купца, а нама, малим произвођачима, таква подршка од државе би значила.
Породица Доловац сложна је и вредна, а сваки члан посвећен је органској производњи.
– Наша породица је скромна, али велика у срцу. Да мој отац није имао подршку моје мајке када се одлучио за органску производњу, а ја подршку свих њих, не бисмо постигли све што јесмо. Сами радимо на изради сајта и продајемо на пијаци. Ја сам и комерцијалиста, радим на њиви, у погону, на паковању и у воћњаку – казала је Ана, и објаснила да постоје предрасуде о органским проиводима. – Сећам се једне ситуације када су се органске ротквице продавале за 60 динара, а конвенционалне за 70. Жена која је нудила прскане ротквице по већој цени продала је све залихе, док је колегиница с органском храном продала једва једну гајбу. Људи се једноставно плаше и желела бих да то није тако.
Ана је позвала све да дођу у Улицу органске хране на Рибљој пијаци, и барем пробају њихове производе.
Д. Андулајевић