Подножје Петроварадинске тврђаве чека Ботаничку башту
Пројектовање Ботаничке баште, која је предвиђена у подножју Петроварадинске тврђаве, трајаће 130 дана дуже него што је то договорено.
Израду техничке документације Градска управа за заштиту животне средине поверила је шабачкој фирми “Сет”, а уговор, вредан готово 30 милиона динара, с ПДВ-ом (29.973.000), закључен је у новембру prеthodnе године. Иако је, на захтев одабраних пројектаната, првобитни рок за достављање документације померен до 20. децембра, вредност уговора остаје иста.
“Узимајући у обзир специфичност и комплексност објеката, посебно стакленика, примењену технологију и чињеницу да на територији Републике Србије такав тип објекта није рађен више од пола века и настојање да планирани комплекс буде репрезентативан и у складу са актуелним технологијама и обновљивим изворима енергије, али и због низа непланираних активности (допуне пројектног задатка), као и спречености за обављање активности предвиђених динамичким планом израде пројектно-техничке документације, нисмо у могућности да уговорене обавезе испунимо у за то предвиђеном року. Стога молимо да нам се омогући продужетак рока за израду техничке документације за 130 дана”, навели су пројектанти у документу, који је објављен на Порталу јавних набавки.
Ботаничка башта планирана је на простору површине 4,2 хектара, уз североисточни обод зоне објеката одбране Хорнверка. Од одабраних пројектаната се очекује да осмисле решење које ће омогућити рационално уређење простора и ефикасно функционисање комплекса, односно да сагледају све планиране садржаје у непосредном окружењу, тако да се Ботаничка башта уклопи у ширу целину.
Радна група
За потребе координације активности приликом реализације пројекта Ботаничке баште, формирана је Радна група за одрживи развој града.
Одабрани пројектанти сву документацију и предложена решење усаглашавају с представницима те групе.
Градски урбанисти сматрају да ће Ботаничка башта, у културном и туристичком смислу, употпунити понуду Тврђаве. Градња објеката ће, по свему судећи, бити реализована у фазама. Планирано је да најпре буду изграђени садржаји неопходни за функционисање Ботаничке баште, након чега следи уређивање простора у крајњем западном и источном делу, где се тренутно налазе нелегално изграђени породични објекти. У тендерској документацији Управе за заштиту животне средине својевремено је објашњено да би урбанистичко решење требало да омогући функционисање тих објеката у току и после завршетка прве фазе радова, те да, кад имовинско-правни односи буду решени, у оквиру друге фазе, цео комплекс функционише као целина. Из тог разлога, да би се обезбедило несметано коришћење стамбених објеката, пројектанти посебну пажњу морају посветити инфраструктури.
Урбанисти напомињу да је Ботаничка башта специфична парковска површина са вишефункционалном наменом, те да има и научно-истраживачку, образовну и декоративну функцију. У будућем комплексу предвиђена су три главна дела - административно-информативни (Центар за посетиоце), изложбени и економско-производни (научни) део.
Осим продајног простора, у зони Центра за посетиоце планиране су канцеларије, мултимедијална сала, библиотека, хербаријум, читаоница за стручне скупове, мањи музеј и слични садржаји.
Дуж главне комуникације, која ће спајати два улаза у Ботаничку башту, биће изложбени део с колекцијом шибља, дрвећа, једногодишњих и вишегодишњих зељастих биљака, као и језеро с акватичним и семиакватичним биљкама, али и стаклена башта с тропским врстама. У тој зони налазиће се и алпинетуми, јапански врт, али и платои са фонтанама, скулптурама, перголом и клупама.
У економско-производном делу предвиђене су лабораторијске просторије, те научно-истраживачко поље, мањи производни погон за одржавање баште и развој новоинтродукованих таксона, топле и хладне леје, мања стаклена башта. Осим тога, у тој зони ће посетиоци моћи да купе саднице.
Све површине у изложбеном и економско-производном делу морају бити снабдевене адекватним заливним системом, а објекти обележени инфо таблама, уз опцију електронског водича путем кју-ар код система.
Комплекс мора бити прилагођен особама с инвалидитетом, као и родитељима с децом, па је, како је својевремено објашњено, неопходно испланирати мрежу стаза и платоа за окупљање, који ће повезати садржаје, те омогућити снабдевање и одржавање. То је могуће решити и наткривеним комуникацијама, између осталог и перголама, које би требало уклопити у окружење и ускладити с основном наменом простора.
Ј. Вукашиновић