Podnožje Petrovaradinske tvrđave čeka Botaničku baštu

Izradu tehničke dokumentacije Gradska uprava za zaštitu životne sredine poverila je šabačkoj firmi “Set”, a ugovor, vredan gotovo 30 miliona dinara, s PDV-om (29.973.000), zaključen je u novembru prethodne godine. Iako je, na zahtev odabranih projektanata, prvobitni rok za dostavljanje dokumentacije pomeren do 20. decembra, vrednost ugovora ostaje ista.

“Uzimajući u obzir specifičnost i kompleksnost objekata, posebno staklenika, primenjenu tehnologiju i činjenicu da na teritoriji Republike Srbije takav tip objekta nije rađen više od pola veka i nastojanje da planirani kompleks bude reprezentativan i u skladu sa aktuelnim tehnologijama i obnovljivim izvorima energije, ali i zbog niza neplaniranih aktivnosti (dopune projektnog zadatka), kao i sprečenosti za obavljanje aktivnosti predviđenih dinamičkim planom izrade projektno-tehničke dokumentacije, nismo u mogućnosti da ugovorene obaveze ispunimo u za to predviđenom roku. Stoga molimo da nam se omogući produžetak roka za izradu tehničke dokumentacije za 130 dana”, naveli su projektanti u dokumentu, koji je objavljen na Portalu javnih nabavki.

Botanička bašta planirana je na prostoru površine 4,2 hektara, uz severoistočni obod zone objekata odbrane Hornverka. Od odabranih projektanata se očekuje da osmisle rešenje koje će omogućiti racionalno uređenje prostora i efikasno funkcionisanje kompleksa, odnosno da sagledaju sve planirane sadržaje u neposrednom okruženju, tako da se Botanička bašta uklopi u širu celinu.

Radna grupa

Za potrebe koordinacije aktivnosti prilikom realizacije projekta Botaničke bašte, formirana je Radna grupa  za održivi razvoj grada.

Odabrani projektanti svu dokumentaciju i predložena rešenje usaglašavaju s predstavnicima te grupe.

Gradski urbanisti smatraju da će Botanička bašta, u kulturnom i turističkom smislu, upotpuniti ponudu Tvrđave. Gradnja objekata će, po svemu sudeći, biti realizovana u fazama. Planirano je da najpre budu izgrađeni sadržaji neophodni za funkcionisanje Botaničke bašte, nakon čega sledi uređivanje prostora u krajnjem zapadnom i istočnom delu, gde se trenutno nalaze nelegalno izgrađeni porodični objekti. U tenderskoj dokumentaciji Uprave za zaštitu životne sredine svojevremeno je objašnjeno da bi urbanističko rešenje trebalo da omogući funkcionisanje tih objekata u toku i posle završetka prve faze radova, te da, kad imovinsko-pravni odnosi budu rešeni, u okviru druge faze, ceo kompleks funkcioniše kao celina. Iz tog razloga, da bi se obezbedilo nesmetano korišćenje stambenih objekata, projektanti posebnu pažnju moraju posvetiti infrastrukturi.

Urbanisti napominju da je Botanička bašta specifična parkovska površina sa višefunkcionalnom namenom, te da ima i naučno-istraživačku, obrazovnu i dekorativnu funkciju. U budućem kompleksu predviđena su tri glavna dela - administrativno-informativni (Centar za posetioce), izložbeni i ekonomsko-proizvodni (naučni) deo.

Osim prodajnog prostora, u zoni Centra za posetioce planirane su kancelarije, multimedijalna sala, biblioteka, herbarijum, čitaonica za stručne skupove, manji muzej i slični sadržaji.

Duž glavne komunikacije, koja će spajati dva ulaza u Botaničku baštu, biće izložbeni deo s kolekcijom šiblja, drveća, jednogodišnjih i višegodišnjih zeljastih biljaka, kao i jezero s akvatičnim i semiakvatičnim biljkama, ali i staklena bašta s tropskim vrstama. U toj zoni nalaziće se i alpinetumi, japanski vrt, ali i platoi sa fontanama, skulpturama, pergolom i klupama.

U ekonomsko-proizvodnom delu predviđene su laboratorijske prostorije, te naučno-istraživačko polje, manji proizvodni pogon za održavanje bašte i razvoj novointrodukovanih taksona, tople i hladne leje, manja staklena bašta. Osim toga, u toj zoni će posetioci moći da kupe sadnice.

Sve površine u izložbenom i ekonomsko-proizvodnom delu moraju biti snabdevene adekvatnim zalivnim sistemom, a objekti obeleženi info tablama, uz opciju elektronskog vodiča putem kju-ar kod sistema.

Kompleks mora biti prilagođen osobama s invaliditetom, kao i roditeljima s decom, pa je, kako je svojevremeno objašnjeno, neophodno isplanirati mrežu staza i platoa za okupljanje, koji će povezati sadržaje, te omogućiti snabdevanje i održavanje. To je moguće rešiti i natkrivenim komunikacijama, između ostalog i pergolama, koje bi trebalo uklopiti u okruženje i uskladiti s osnovnom namenom prostora.

J. Vukašinović