Тако су под заштиту стављени: Дунавски парк, Футошки и Каменички парк, али и парк Института у Сремској Каменици.
Што се тиче појединачних стабала, у граду их је заштићено шест: копривић у Улици Модене у центру града, затим амерички платан на Сајлову, амерички платан у Футогу у Пољопривредној школи, као и платан у дворишту ОШ „Милош Црњански”. Осим њих, заштићен је и дуд на ченејском салашу и јаворолисни платан у дворишту касарне „Арчибалд Рајс.” Како су нам рекли из Града, Законом о заштити природе утврђене су надлежности и обавезе јединица локалне самоуправе у области заштите природе. Надлежни орган јединице локалне самоуправе доноси акт о заштити подручја од локалног значаја које припада трећој категорији заштите, а који је заснован на научној и стручној основи – студији заштите, коју је израдио Завод за заштиту природе.
Стручне послове заштите природе и природних добара у Аутономној Покрајини Војводини (укључујући град Нови Сад) обавља стручна установа – Покрајински завод за заштиту природе. Сходно томе, услове да се неко дрво стави под заштиту на градском нивоу, прописује управо та установа.
– Они нам дају потребне услове, засноване на научно-стручној основи – каже за наш лист мастер инжењер животне средине и саветник за послове заштите природе у Градској управи за заштиту животне средине Гојко Палалић. – У процедури је заштита још четири стабла од великог значаја, а реч је о храсту лужњаку на Петроварадинској тврђави, стаблу гинка код хотела „Парк”, те стаблима копривића и тисе у Улици Мирослава Антића. Нама су достављене студије заштите за поменута четири стабла, за које тренутно припремамо нацрт одлуке. Надам се да ће у будућем периоду и она бити стављена под заштиту.
По његовим речима, постоји средњорочни програм заштите природних добара за период 2011- 2020, на основу којег постоје стабла која су предвиђна да се ставе под заштиту. Међутим, дешава се да Покрајински завод за заштиту природе одустане од заштите, иако је студија урађена.
– Може се десити да стабло почне да напада нека болест и у том случају, нажалост, нема основе такво стабло штитити – каже Палалић. – То се управо десило с платаном у летњиковцу Епархије бачке, који је планиран да се стави под заштиту. Ипак, у међувремену се од те идеје одустало јер се стабло разболело.
И грађани могу дати иницијативу да се неко дрво стави под заштиту, после чега стручњаци из Покрајинског завода излазе на терен и раде валоризацију предметног стабла. На основу резултата, одлучује се о томе да ли је то могуће. У буyету постоји новац за одржавање заштићених стабала, а Градска управа за заштиту животне средине сваке године од ЈКП „Градско зеленило” добија извештаје о остваривању програма управљања заштићеним стаблима. По тим подацима, ниједно стабло није заштићено од 1995. године, изузев платана у ОШ „Милош Црњански”, за који је 2002. године донета одлука да се законом заштити.
И. Миклоши
