План Старог Мајура у Петроварадину на увиду до 27. јула

Претежна намена тог подручја је мешовито породично и вишепородично становање, које заузима 15,78 одсто укупне површине, док је за спорт и рекреацију намењено 8,82, односно 4,03 одсто породичном становању. Урбанисти наводе да се концепт просторног уређења тог кварта ослања на услове и смернице градског Завода за заштиту споменика културе, а израда плана би, како се очекује, требало да уреди развој и градњу подручја, који је у поступку проглашења просторне културно-историјске целине.

Стари Мајур је у тексту плана описан као релативно запуштен, а као разлоге за то урбанисти наводе ограничене услове за изградњу и мали обим улагања у комуналну инфраструктуру, али и изостанак реализације предвиђених предшколских установа, те уређења јавних и зелених површина. Осим тога, последње две године у том делу Петроварадина поједини објекти изграђени су на такав начин да њихов изглед и структура нарушавају просторне и историјске вредности целине.

У очувању намене мешовитог становања Градски урбанисти виде потенцијале простора, уз специфичан културни и туристички развој Старог Мајура, као заштићене просторне културно-историјске целине. Задржавање ниске густине становања и градње предуслов је за очување наслеђене историјски и архитектонски вредне струкуре, доминантно приземних објеката. Истовремено, Стари Мајур би требало да остане једна од ретких зона Новог Сада намењених породичном становању с предностима добре опремљености простора свим мрежама комуналне инфраструктуре.

Породично становање предвиђено је у зонама уз западни и источни обод границе плана, односно уз Рељковићеву и Прерадовићеву улицу (постојећи објекти на бројевима 8-30), док ће вишепородично бити у делу Прерадовићеве улице, од Шеноине до Улице Виктора Новака. Општеградски центар, у функцији трговине и пословања, али и становања, планиран је у зони између дела Прерадовићеве и у Улици патријарха Рајачића. Пословање је планирано и у зонама становања у Улици Павла Јуришића Штурма. Осим тога, као пратеће намене урбанисти наводе и предшколске установе, основну школу, јавну службу (Месна заједница Петроварадин), спорт и рекреација. Како се може приметити, мања парковска површина имаће приступ из Улице Чајковског.

У условима Завода за заштиту споменика културе дефинисани су начини чувања, коришћења и мере заштите простора Старог Мајура којима се, између осталог, дефинише обавеза очување затечене урбане матрице и свих карактеристичних урбанистичких, амбијенталних и функционалних елемената и намене простора. Ту су дефинисани и услови очувања свих елемената објеката од споменичких вредности, али и начин реконструкције и замене објеката новим.

У обухвату плана налазе се два културна добра - споменик културе Кућа са окућницом у Улици патријарха Рајачића 14 и Шпилерова кућа у улици Владимира Гортана 8, док је комплекс Римокатоличке цркве Узвишења светог Крижа у Улици Косте Нађа 21у поступку проглашења за културно добро. Према условима службе заштите, као објекти од посебне споменичке и амбијенталне вредности на списку се налазе зграде и куће у улицама: Арчибалда Рајса 1, 3, 8, 16 и 21, Косте Нађа 2, 3, 7, 9, 12, 18, 22 и 27, Павла Јуришића Штурма бр.: 7, 11, 13, 15, 17, 19, 21, 25, Патријарха Рајачића 8, 20, 24, 25, 27 и заветни крст (на парцели број 2961), Прерадовићева улица 3, 5/5а, 6, 7, 8, 9, 10, 12, 14, 16, 18, 20, 21, 26 и 30, Рељковићева улица број 20 и Чајковског 1.

Саобраћајну мрежу на подручју Старог Мајура чине улице које су највећим делом формиране још у 18. веку, у оквиру чијих се попречних профила налазе коловози, тротоари и зелене површине с дрворедима. На том простору нема бициклистичких стаза, а јавни превоз одвија се у Прерадовићевој, Рељковићевој, Шеноиној и Улици Дунавске дивизије. Највећи проблем у том делу Петроварадину представља интензивни транзитни саобраћај кроз Рељковићеву улицу, којом саобраћа велики број тешких теретних возила, камиона и шлепера. Као и другим деловима града, где је дошло до промене намене из породичног у вишепородично становање, односно где су на месту кућа изграђене зграде, и у Старом Мајуру је недосатак паркинга све израженији. Примери за то су Прерадовићева, Шеноина и Улица Патријарха Рајачића, где паркирање није решено на парцелама корисника.

Најзначајнију промену када је реч о саобраћајној инфраструктури представља измештање државног пута II А реда 100, северно и североисточно од међународне железничке пруге Београд-Нови Сад-Суботица, који ,уједно, представља и обилазницу око Петроварадина, а реализацијом тог пројекта биће измештен теретни и транзитни саобраћај из Рељковиће улице.

Након изградње обилазнице око Петроварадина, урбанисти предлажу повезивање Улице патријарха Рајачића (у северном делу) са Рељковићевом, док су у Прерадовићевој планиране бициклистичке стазе.

Даљом разрадом документа, односно нацртом плана, биће дефинисано и ново саобраћајно решење раскрснице улица Дунавске дивизије и Прерадовићеве, у складу са променом функције моста на стубовима порушеног моста Фрање Јосифа. Уместо моторног саобраћаја, предвиђено је да се туда крећу пешаци и бициклисти. Осим тога, биће преиспитане трасе планираних улица, ширине појаса регулације и садржаја унутар њих.

По Генералном плану, обухваћено подручје налази се у зони надзора (ограничења) или зони другог степена урбанистичке заштите. Како је наведено, циљ формирања те зоне је очување матрице и ограничење висине објеката. То подразумева очување карактеристичне уличне регулације и по могућности наслеђене парцелације, задржавање начина изградње на парцели и преовлађујуће висине до једног спрата с поткровљем (П+1+Пк), изузетно два спрата (П+2+Пк). Такође, планирано је и очување преовлађујућих и за ту целину карактеристичних кровова и архитектонских детаља, али и задржавање и примену аутохтоних материјала у изградњи, адаптацији и реконструкцији објеката.

Како би се очувао карактер целине, урбанисти наводе да би требало сачувати и уредити улична проширења, која имају потенцијал малих паркова. И зеленило на јавним површинама, у оквиру регулација улица, биће сачувано, и на тим месима неће бити дозвољена градња, нити постављање надстрешница, тенди и слично. Урбанисти наводе да би, са Петроварадинском тврђавом, као централном градском парковском површином, као и с приобаљем Дунава, требало повезати линијско зеленило, односно све категорије зелених површина. Како је у тексту плана објашњено, низ јаблана у заштитном појасу пруге биће реконструисан, како би тај потес био у функцији. Постојеће дрвореде требало би сачувати и заштитити, као и допунити, а надлежни наводе и да је потребно сачувати и подржати стил атријумског уређења дворишта старих породичних кућа.

Ј. Вукашиновић