ПАТИКЕ СПАСАВА, РЕЦЕПТЕ ЧУВА: Бане из Крилове, обућар са кулинарском душом
Званично ради од 8, али је у радњи-радионици у Скерлићевој улици у Новом Саду, најчешће већ од 6 часова: Бранко Бараћ, за комшије Бане или још препознатљивије - обућар из Крилове.
- Занат сам почео да учим уз старијег брата док је радионица била у Криловој улици, недалеко одавде - присећа се почетака наш саговорник. - Пошто је на том месту никла зграда, потражили смо нови локал за радњу, а недуго затим наставили да Новосађанима поправљамо обућу на две локације, он на Лиману 2, а ја у Скерлићевој. Да би људи знали код кога долазе, задржао сам у називу име претходне улице.
Ко би рекао да ће куварског техничара, који је потом завршио Вишу економску школу, живот одвести у обућарске воде?
- Сви се сећамо прве половине 90-тих и кризе која је газила све пред собом - каже Бане. - Одлучио сам да напустим посао у једном од Јавно-комуналних предузећа и отиснем се у самосталне занатске воде. Док је људи, биће и обуће за поправке, јер је ципела од потрошног материјала. А то су, подсећам, била времена када је ретко ко себи могао да приушти нову обућу. И тако...ушао сам у четврту деценију обућарског заната, који сам, а то нека муштерије потврде или оповргну, верујем добро изучио.
Десетак шегрта прошло кроз радњу
Кроз обућарску радњу у Скерлићевој улици за претходне три деценије прошло је десет шегрта.
- Неки су били талентованији, а неки вреднији. Колико ми је познато, двојица су у међувремену започела самостални обућарски посао - истиче Бане. - од њих десеторо, шесторо их је из школе "Др. Милан Петровић" изучило обућарски занат, на чега сам, такође поносан.
У Банетовој радњи, утисак је, нема више места ни за иглу. И најмањи простор на полицама испуњен је примљеним патикама, папучама, сандалама, ципелама, чизмама...за поправку, међу којима се нађе и понека ташна или каиш.
- Обућу не израђујем, јер за то је потребан посебан занат, почев од кројења до израде, тако да сам се базирао искључиво на поправке - каже Бараћ. - Од сезоне зависи и то шта се поправља. Старије муштерије још се држе неписаног правила, да обућу која је завршила сезону поправком "припремају" за следећу, док средња и млађа популација доноси на оправку оно што је актуелно за текућу сезону. Како се лето завршило, од патика, папуча, сандала и мокасина, полице су све пуније дубоком обућом намењеном за кишне дане, ципелама и чизмама.
На питање коју врсту обуће муштерије највише доносе, Бане одговара као из топа:
- Патике! Стари мајстори некада нису хтели ни да их приме, а данас су полице обућарских радњи препуне патика разних фела - наглашава Бане. - Све се мења, почев од материјала за израду обуће, реквизита за поправку, па тако и навика како муштерија тако и нас обућара који им стојимо на услузи.
И док је разговор трајао, у радњу је крочила госпођа из комшилука у жељи да јој се "среде патике које обожава и не би тек тако да их се одрекне".
- Најчешће на патикама страдају шпицеви, као и постава на пети, тако да посла увек има - вели Бане. - Битно је да су материјали за поправку квалитетни и разнобојни, баш као и конац за шивење, као бисмо сваком удовољили и обућу вратили што ближе првобитном стању колико је то могуће.
Бранко каже да обућу на поправци и лепи и шије, а најбоља опција је да се залепљени део додатно ојача штепом.
- То, наравно, није увек могуће, па муштерији обично предложим најбољу солуцију. Трудим се да цене буду приступачне, а податак да дневно морам да зарадим три хиљаде динара само за покривање комуналија и једног радника запосленог по уговору, довољно говори. Генерално, мислим да би држава морала већу пажњу да обрати на занатлије, јер ће у противном временом нестати са сцене. У школама је, одавно, укинут обућарски смер, али прави занат може да се научи само уз мајстора, у радионици.
Ципеле поправља, у кувању ужива
Сви који га иоле боље познају, знају да је Бранко Бараћ врхунски кувар.
- Пет година сам у виду допунског посла кувао за један гастрономски часопис, али ми је најлепше када припремим неко јело за своју душу и угостим мени драге људе. Питају ме често "да ли се кајем што нисам радни век посветио кулинарству?". А ја обично одговорим да би, вероватно, најбоље било да данас лични доходак примам у Јавно-комуналном предузећу и не бринем о броју примљених поруџбина, набавци репроматеријала и плаћању комуналија, радника по уговору и дажбина држави - у даху каже Бане.
Наш саговорник каже да су обућарске руке увек исечене.
- Основни алати које свакодневно користимо су шило, чекић и маказе, па отуда и честе повреде поут расекотина и убода - описује Бане обућарске муке. - А најгоре је када се рана загноји. Такође, када брусимо, деси се да прашина некада упадне у око, што изазива додатне неевоље, али све то овај занат подразумева.
У претходне три деценије било је разних ситуација, па самим тим и анегдота.
- Свашта се дешавало: почев од тога да грешком издам нечију обућу, па до покушаја да ме преваре и подигну неке добре ципеле које су "мангупима" запеле за око. Дешавало се и да ми сенилни муштерија данима долази у радњу да тражи своје ципеле, а на крају се извини јер их је пронашао код куће - присећа се Бане, који каже да је Нови Сад још увек добро покривен обућарским радњама и да о поправци ципела у граду рачуна води двадесетак одличних мајстора.
Текст и фото: Сава Савић
Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.