Паприке са Ченеја тражене и у Београду

Из њихове баште, која заузима 1,81 хектар салаша, сваке године бере се око 40 различитих сорти органског поврћа. Кузмановићи ту узгајају млади лук, краставце, цвеклу и друго поврће, затим мирођију, босиљак, али су ипак најпознатији по црвеној паприци. Домаћица Сања Кузмановић нас је уз широки осмех дочекала у башти, док је брала паприке за накупце из Београда који су тог дана долазили по poruybinu.

– Воле људи нашу црвену паприку, годинама је производимо, али колико год да посадимо, не буде довољно – прича Сања. – Ево, ове године смо, мислећи да је довољно, посадили 4.500 струкова, али опет фали. Сваке године проширујемо помало. Кажу да је слатка и другачија од свих осталих. Ето мог бренда! По томе смо познати. Годинама је од нас узимају и добављачи из Београда. Не узимају од других, већ од нас траже, не знам зашто… сад сам у проблему јер нема црвене паприке па берем зелену.

Органском производњом су почели да се баве пре шест година, када је Сања родила прву ћерку и када је због тога остала без посла. С обзиром на то да њихова породица има земљу која годинама није хемијски третирана, салаш је био идеалан за такав узгој. Покушали су и успели. У међувремену су сертификовали своју производњу, а данас од продаје имају, како каже Сања, просечну плату. Осим што своје производе продају сваке суботе на Рибљој пијаци, Кузмановићи их разносе на кућну адресу, али има и добављача из Београда и Новог Сада који долазе по poruybinе директно код њих.

– Нови Сад је добро тржиште, доста се прода и имамо муштерија, а стално нам долазе нове и, по искуству, највише се укључују они који добијају децу, и то кад почне дохрана и увођење чврсте хране – објаснила је Сања, и додала да су честе муштерије и они који су, нажалост, оболели од тешких болести.

Иако око имања сваког дана има много посла, Сања се не жали јер је, како каже, срећна што она и њен супруг Светозар, радећи у башти, проводе време са својим ћеркицама, које од њих уче доста о поврћу и органској производњи.

– Оне су ту, поред нас, живе неки свој здрав живот, стално су напољу и уче много о здравој исхрани – прича Сања Кузмановић. – Заједно беремо, мада то заправо буде и играње и брање, а у ствари се чувамо – ја радим, а оне су ту стално негде око мене у башти. Лена има две године и кад беремо паприку, пола ми погрицка – одсече им врх. Органска производња је сама по себи изузетно захтевна, има много посла. Супруг и ја највећим делом све радимо. Он одради све то што треба машински, а ја ручно, али имамо и жене које нам помажу, а укључени су и свекар и свекрва.

План Кузмановића је да производњу прошире и да обнове стари воћњак, којем је око 150 година. Жеља им је да сачувају постојећа стабла и додају још педесетак па да започну производњу органског воћа. Захвални су, како каже наша саговорница, Граду што улаже у органску производњу и ослушкује жеље и захтеве произвођача.   

     В. Бијелић

Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” суфинансиран је од Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.