Paprike sa Čeneja tražene i u Beogradu
Na porodičnom salašu u Čeneju, koji leži na dva hektara, porodica Kuzmanović se već šest godina bavi organskom proizvodnjom.
Iz njihove bašte, koja zauzima 1,81 hektar salaša, svake godine bere se oko 40 različitih sorti organskog povrća. Kuzmanovići tu uzgajaju mladi luk, krastavce, cveklu i drugo povrće, zatim mirođiju, bosiljak, ali su ipak najpoznatiji po crvenoj paprici. Domaćica Sanja Kuzmanović nas je uz široki osmeh dočekala u bašti, dok je brala paprike za nakupce iz Beograda koji su tog dana dolazili po poruybinu.
– Vole ljudi našu crvenu papriku, godinama je proizvodimo, ali koliko god da posadimo, ne bude dovoljno – priča Sanja. – Evo, ove godine smo, misleći da je dovoljno, posadili 4.500 strukova, ali opet fali. Svake godine proširujemo pomalo. Kažu da je slatka i drugačija od svih ostalih. Eto mog brenda! Po tome smo poznati. Godinama je od nas uzimaju i dobavljači iz Beograda. Ne uzimaju od drugih, već od nas traže, ne znam zašto… sad sam u problemu jer nema crvene paprike pa berem zelenu.
Organskom proizvodnjom su počeli da se bave pre šest godina, kada je Sanja rodila prvu ćerku i kada je zbog toga ostala bez posla. S obzirom na to da njihova porodica ima zemlju koja godinama nije hemijski tretirana, salaš je bio idealan za takav uzgoj. Pokušali su i uspeli. U međuvremenu su sertifikovali svoju proizvodnju, a danas od prodaje imaju, kako kaže Sanja, prosečnu platu. Osim što svoje proizvode prodaju svake subote na Ribljoj pijaci, Kuzmanovići ih raznose na kućnu adresu, ali ima i dobavljača iz Beograda i Novog Sada koji dolaze po poruybine direktno kod njih.
– Novi Sad je dobro tržište, dosta se proda i imamo mušterija, a stalno nam dolaze nove i, po iskustvu, najviše se uključuju oni koji dobijaju decu, i to kad počne dohrana i uvođenje čvrste hrane – objasnila je Sanja, i dodala da su česte mušterije i oni koji su, nažalost, oboleli od teških bolesti.
Iako oko imanja svakog dana ima mnogo posla, Sanja se ne žali jer je, kako kaže, srećna što ona i njen suprug Svetozar, radeći u bašti, provode vreme sa svojim ćerkicama, koje od njih uče dosta o povrću i organskoj proizvodnji.
– One su tu, pored nas, žive neki svoj zdrav život, stalno su napolju i uče mnogo o zdravoj ishrani – priča Sanja Kuzmanović. – Zajedno beremo, mada to zapravo bude i igranje i branje, a u stvari se čuvamo – ja radim, a one su tu stalno negde oko mene u bašti. Lena ima dve godine i kad beremo papriku, pola mi pogricka – odseče im vrh. Organska proizvodnja je sama po sebi izuzetno zahtevna, ima mnogo posla. Suprug i ja najvećim delom sve radimo. On odradi sve to što treba mašinski, a ja ručno, ali imamo i žene koje nam pomažu, a uključeni su i svekar i svekrva.
Plan Kuzmanovića je da proizvodnju prošire i da obnove stari voćnjak, kojem je oko 150 godina. Želja im je da sačuvaju postojeća stabla i dodaju još pedesetak pa da započnu proizvodnju organskog voća. Zahvalni su, kako kaže naša sagovornica, Gradu što ulaže u organsku proizvodnju i osluškuje želje i zahteve proizvođača.
V. Bijelić
Projekat „Prigradska naselja Novog Sada” sufinansiran je od Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.