Paprike sa Čeneja tražene i u Beogradu

Iz njihove bašte, koja zauzima 1,81 hektar salaša, svake godine bere se oko 40 različitih sorti organskog povrća. Kuzmanovići tu uzgajaju mladi luk, krastavce, cveklu i drugo povrće, zatim mirođiju, bosiljak, ali su ipak najpoznatiji po crvenoj paprici. Domaćica Sanja Kuzmanović nas je uz široki osmeh dočekala u bašti, dok je brala paprike za nakupce iz Beograda koji su tog dana dolazili po poruybinu.

– Vole ljudi našu crvenu papriku, godinama je proizvodimo, ali koliko god da posadimo, ne bude dovoljno – priča Sanja. – Evo, ove godine smo, misleći da je dovoljno, posadili 4.500 strukova, ali opet fali. Svake godine proširujemo pomalo. Kažu da je slatka i drugačija od svih ostalih. Eto mog brenda! Po tome smo poznati. Godinama je od nas uzimaju i dobavljači iz Beograda. Ne uzimaju od drugih, već od nas traže, ne znam zašto… sad sam u problemu jer nema crvene paprike pa berem zelenu.

Organskom proizvodnjom su počeli da se bave pre šest godina, kada je Sanja rodila prvu ćerku i kada je zbog toga ostala bez posla. S obzirom na to da njihova porodica ima zemlju koja godinama nije hemijski tretirana, salaš je bio idealan za takav uzgoj. Pokušali su i uspeli. U međuvremenu su sertifikovali svoju proizvodnju, a danas od prodaje imaju, kako kaže Sanja, prosečnu platu. Osim što svoje proizvode prodaju svake subote na Ribljoj pijaci, Kuzmanovići ih raznose na kućnu adresu, ali ima i dobavljača iz Beograda i Novog Sada koji dolaze po poruybine direktno kod njih.

– Novi Sad je dobro tržište, dosta se proda i imamo mušterija, a stalno nam dolaze nove i, po iskustvu, najviše se uključuju oni koji dobijaju decu, i to kad počne dohrana i uvođenje čvrste hrane – objasnila je Sanja, i dodala da su česte mušterije i oni koji su, nažalost, oboleli od teških bolesti.

Iako oko imanja svakog dana ima mnogo posla, Sanja se ne žali jer je, kako kaže, srećna što ona i njen suprug Svetozar, radeći u bašti, provode vreme sa svojim ćerkicama, koje od njih uče dosta o povrću i organskoj proizvodnji.

– One su tu, pored nas, žive neki svoj zdrav život, stalno su napolju i uče mnogo o zdravoj ishrani – priča Sanja Kuzmanović. – Zajedno beremo, mada to zapravo bude i igranje i branje, a u stvari se čuvamo – ja radim, a one su tu stalno negde oko mene u bašti. Lena ima dve godine i kad beremo papriku, pola mi pogricka – odseče im vrh. Organska proizvodnja je sama po sebi izuzetno zahtevna, ima mnogo posla. Suprug i ja najvećim delom sve radimo. On odradi sve to što treba mašinski, a ja ručno, ali imamo i žene koje nam pomažu, a uključeni su i svekar i svekrva.

Plan Kuzmanovića je da proizvodnju prošire i da obnove stari voćnjak, kojem je oko 150 godina. Želja im je da sačuvaju postojeća stabla i dodaju još pedesetak pa da započnu proizvodnju organskog voća. Zahvalni su, kako kaže naša sagovornica, Gradu što ulaže u organsku proizvodnju i osluškuje želje i zahteve proizvođača.   

     V. Bijelić

Projekat „Prigradska naselja Novog Sada” sufinansiran je od Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.