„Паметно читање” ослобађа ум и развија ране читалачке навике

Шта су то пропустили они који нису дошли и где могу да стекну то јединствено искуство, одговорила нам је Дуња Шашић из „Облутка”, чији су пројекат подржали Менса Србије и Издавачка кућа „Прополис букс”.

Према њеним речима, радионице „Облутка”, који је од ове школске године у Улици Лукијана Мушицког 9, осмишљене су за узраст од три до девет година и састоје се од интерактивног читања и креативног дела у којем деца стварају инспирисана оним што су чула, мислећи да се само играју, али радећи, у ствари, врло озбиљне умне и моторичке вежбе.

– Интерактивно читање подразумева повезивање делова из књиге с њиховим знањима и искуствима и њихово надограђивање путем асоцијација. Осим тога, док читамо, ми глумимо и питамо се шта је било даље, те како се јунак осећао – каже она. – За разлику од школског система, који инсистира на знању, ја их подстичем на размишљање и давање своје идеје, при чему нема нетачног одговора. Књига је база за даље напредовање па су деца која читају отворенија према другом, другачијем, али и према својим грешкама, размишљањима.

Како тврди наша саговорница, књига може бити решење за многе проблеме.

– Читање успева да заокупи пажњу малишана ако се уз њега још нешто дешава. Свака активност има своју сврху. Рецимо, док демонстрирамо како кртица излази из рупе, направе толико чучњева да то представља праву физичку вежбу. Кад глумимо вука док дува у кућицу или мацу док се облизује, развијају оралну праксију, а није досадно као код логопеда – додаје, напомињући да, осим потешкоћа у говору, деца често имају и слабу фину моторику, па активности након читања у „Облутку” подразумевају ређање ситних делова, цепкање, лепљење, доцртавање, савијање, сечење маказама... – Радове, на пример, намерно качим штипаљкама јер стискање развија пинцетни хват, што је предграфомоторика, која ће им требати за писање. Осим тога, битно је да стекну навику да након свог рада поспреме простор, како овде, тако и на другим местима. Зато имамо другарицу Канту, која је стално гладна. Кад убаце нешто у њу, ја то пропратим звуком мљацкања, због чега они то радо чине.

Окице засијају кад нађу креативно решење

Кад је представљала радионице у Анкони у Италији, једно од питања из публике било је: „Зар се те ствари не раде у вртићима?”

– Кад уђем у вртић и видим изложене потпуно исте радове, знам да нешто није у реду – каже Дуња Шашић, алудирајући на то да иза тога вероватно леже укалупљеност и спутаност. – Зато им ја дајем много могућности и подстичем да направе нешто лично. Ако се дете успаничи јер је погрешно исекло папир, ја му с одушевљењем кажем: „Хајде да видимо шта можемо од тога!” Да видите како му засијају окице кад нађемо креативно решење!

На идеју да промовише ране читалачке навике, чиме се, осим љубави према књизи, развијају интелигенција, пажња и говор, дошла је природно, будући да је и сама одрасла у својеврсној библиотеци, илити стану у којем су полице за књиге замениле чак и преградне зидове.

– Оно што проучавам зове се „ћилхоод еarly девелопмент” или рани развој деце, и као такав он се не изучава на факултетима. На срећу, постоје најразличитији педагошки методи: Монтесори, НТЦ, Креативна школица успеха, терапија игром и многа мање позната учења, пристигла у виду семинара, која су ме, осим чланства у Менси, инспирисала да осмислим тако комплексне и свеобухватне радионице.

Иако су биле предвиђене само за Нови Сад, вест о њима убрзо се проширила интернетом па су уследили позиви библиотека из других градова, најпре из Зрењанина, а наредна гостовања су 8. децембра у Панчеву, а 14. децембра у Кикинди.

С. Милачић

Фото: Приватна архива

Пројекат "Развој културног и уметничког стваралаштва" реализовао је "Маркет ИТ Маркетинг анд ПР", а суфинансиран је од стране Града Новог Сада.Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.