„Pametno čitanje” oslobađa um i razvija rane čitalačke navike

Šta su to propustili oni koji nisu došli i gde mogu da steknu to jedinstveno iskustvo, odgovorila nam je Dunja Šašić iz „Oblutka”, čiji su projekat podržali Mensa Srbije i Izdavačka kuća „Propolis buks”.

Prema njenim rečima, radionice „Oblutka”, koji je od ove školske godine u Ulici Lukijana Mušickog 9, osmišljene su za uzrast od tri do devet godina i sastoje se od interaktivnog čitanja i kreativnog dela u kojem deca stvaraju inspirisana onim što su čula, misleći da se samo igraju, ali radeći, u stvari, vrlo ozbiljne umne i motoričke vežbe.

– Interaktivno čitanje podrazumeva povezivanje delova iz knjige s njihovim znanjima i iskustvima i njihovo nadograđivanje putem asocijacija. Osim toga, dok čitamo, mi glumimo i pitamo se šta je bilo dalje, te kako se junak osećao – kaže ona. – Za razliku od školskog sistema, koji insistira na znanju, ja ih podstičem na razmišljanje i davanje svoje ideje, pri čemu nema netačnog odgovora. Knjiga je baza za dalje napredovanje pa su deca koja čitaju otvorenija prema drugom, drugačijem, ali i prema svojim greškama, razmišljanjima.

Kako tvrdi naša sagovornica, knjiga može biti rešenje za mnoge probleme.

– Čitanje uspeva da zaokupi pažnju mališana ako se uz njega još nešto dešava. Svaka aktivnost ima svoju svrhu. Recimo, dok demonstriramo kako krtica izlazi iz rupe, naprave toliko čučnjeva da to predstavlja pravu fizičku vežbu. Kad glumimo vuka dok duva u kućicu ili macu dok se oblizuje, razvijaju oralnu praksiju, a nije dosadno kao kod logopeda – dodaje, napominjući da, osim poteškoća u govoru, deca često imaju i slabu finu motoriku, pa aktivnosti nakon čitanja u „Oblutku” podrazumevaju ređanje sitnih delova, cepkanje, lepljenje, docrtavanje, savijanje, sečenje makazama... – Radove, na primer, namerno kačim štipaljkama jer stiskanje razvija pincetni hvat, što je predgrafomotorika, koja će im trebati za pisanje. Osim toga, bitno je da steknu naviku da nakon svog rada pospreme prostor, kako ovde, tako i na drugim mestima. Zato imamo drugaricu Kantu, koja je stalno gladna. Kad ubace nešto u nju, ja to propratim zvukom mljackanja, zbog čega oni to rado čine.

Okice zasijaju kad nađu kreativno rešenje

Kad je predstavljala radionice u Ankoni u Italiji, jedno od pitanja iz publike bilo je: „Zar se te stvari ne rade u vrtićima?”

– Kad uđem u vrtić i vidim izložene potpuno iste radove, znam da nešto nije u redu – kaže Dunja Šašić, aludirajući na to da iza toga verovatno leže ukalupljenost i sputanost. – Zato im ja dajem mnogo mogućnosti i podstičem da naprave nešto lično. Ako se dete uspaniči jer je pogrešno iseklo papir, ja mu s oduševljenjem kažem: „Hajde da vidimo šta možemo od toga!” Da vidite kako mu zasijaju okice kad nađemo kreativno rešenje!

Na ideju da promoviše rane čitalačke navike, čime se, osim ljubavi prema knjizi, razvijaju inteligencija, pažnja i govor, došla je prirodno, budući da je i sama odrasla u svojevrsnoj biblioteci, iliti stanu u kojem su police za knjige zamenile čak i pregradne zidove.

– Ono što proučavam zove se „ćilhood early development” ili rani razvoj dece, i kao takav on se ne izučava na fakultetima. Na sreću, postoje najrazličitiji pedagoški metodi: Montesori, NTC, Kreativna školica uspeha, terapija igrom i mnoga manje poznata učenja, pristigla u vidu seminara, koja su me, osim članstva u Mensi, inspirisala da osmislim tako kompleksne i sveobuhvatne radionice.

Iako su bile predviđene samo za Novi Sad, vest o njima ubrzo se proširila internetom pa su usledili pozivi biblioteka iz drugih gradova, najpre iz Zrenjanina, a naredna gostovanja su 8. decembra u Pančevu, a 14. decembra u Kikindi.

S. Milačić

Foto: Privatna arhiva

Projekat "Razvoj kulturnog i umetničkog stvaralaštva" realizovao je "Market IT Marketing and PR", a sufinansiran je od strane Grada Novog Sada.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.