Пакети за најстарије футошке пензионере

Како каже председник месне организације пензионера “Цар Лазар” из Футога и члан Управног одбора Удружења пензионера Града Новог Сада Милутин Брацо Вукас, имају преко 400 чланова, које обилазе и помажу, а јуче су хтели да изненаде најстарије чланове и однесу им по пакет, који садржи оно основно: кафу, шећер, брашно, мало тестенине, уља и конзервиране хране.

- Сами смо скупили новац и направили смо три пакета, јер ћемо, осим баке Милеве и деда Недељка, обићи и човека који је чак 132 пута дао крв, што је за све похвале – каже Вукас. – Са нама је и чланица савета Месне заједнице у Футогу, струковна медицинска сестра, специјалиста јавног здравља Светлана Бобак, која иначе ради на Институту за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици. Она ће преконтролисати здравље наших пензионера, измерити им крвни притисак и ниво шећера у крви. Оберучке је прихватила да иде са нама у акцију, иако је дошла из ноћне смене, није јој било тешко и хвала јој на томе.

Бака Милева Бањац није имала баш лак живот, како каже њена унука Драгана. Иначе није знала да ће данас имати посету, те је видно узбуђена остала без текста. Успела је да нам каже да је у Футогу од 1972. године, а њена породица јој је највећа снага која је терала да поживи тако дуго. Каже да много воли све своје унучиће.

- Задовољан сам, хвала вам лепо на овом изненађењу – дочекао нас је на вратима најстарији пензионер  из Футога Недељко Марић. - Осећам се врло добро, први устанем, а последњи заспим. У оно време када сам требао да размишљам, нисам имао времена за то, јер до моје 20 године ми живот није био баш лак. Само воља за животом ме је одржала да корачам напред.

Спасти нечији живот непроцењиво искуство

Свето Гламочић познатији као Цар живи у Футогу, а за живота је 132 пута дао крв. Први пут је тп било давне 1977. године, присећа се Цар, када се десила саобраћајна несрећа у Новом Саду.

- Онда је била општенародна одбрана и сви смо били стационирани у Багрењаку, где су дошли по нас да питају ко може да да крв и тако сам почео са мојом мисијом. Могу вам рећи да је диван осећај дати крв и некоме спасти живот. То је непроцењиво искуство. Данашње млађе генерације нису превише заинтересоване за тај хумани чин, те бих свакоме саветовао ко може и здрав је, да то учини. Боље ће се осећати  – поручује Гламочић.

Како каже, са 18 година се оженио, а са 19 добио сина, затим и ћерку, а тајна дуговечног живота каже да је могуће то што никада ни на кога није био љубоморан.

- Сваком желим само добро, не знам да се наљутим, неко ми опсује мајку, а ја му кажем “хвала”, то је жива истина – искрено ће наш саговорник. - Имам златну породицу, има нас 13 у фамилији Марић, коју обогаћују четири унука и шесторо праунучади. Било је лепих дана, док сам био млађи, и кафану сам некада посећивао, али увек пијем само једно пиће. Почео сам са пелинковцем, па сам прешао на вињак, који и данас пијем, свако јутро чашицу за здравље.

Може се рећи да је љубав та која је победила свако зло које је задесило Недељка током живота. Зато за себе данас може рећи да је срећан човек, када има и такве пријатеље који га се сете и обрадују посетом.

И. Бакмаз