Paketi za najstarije futoške penzionere

Kako kaže predsednik mesne organizacije penzionera “Car Lazar” iz Futoga i član Upravnog odbora Udruženja penzionera Grada Novog Sada Milutin Braco Vukas, imaju preko 400 članova, koje obilaze i pomažu, a juče su hteli da iznenade najstarije članove i odnesu im po paket, koji sadrži ono osnovno: kafu, šećer, brašno, malo testenine, ulja i konzervirane hrane.

- Sami smo skupili novac i napravili smo tri paketa, jer ćemo, osim bake Mileve i deda Nedeljka, obići i čoveka koji je čak 132 puta dao krv, što je za sve pohvale – kaže Vukas. – Sa nama je i članica saveta Mesne zajednice u Futogu, strukovna medicinska sestra, specijalista javnog zdravlja Svetlana Bobak, koja inače radi na Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. Ona će prekontrolisati zdravlje naših penzionera, izmeriti im krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Oberučke je prihvatila da ide sa nama u akciju, iako je došla iz noćne smene, nije joj bilo teško i hvala joj na tome.

Baka Mileva Banjac nije imala baš lak život, kako kaže njena unuka Dragana. Inače nije znala da će danas imati posetu, te je vidno uzbuđena ostala bez teksta. Uspela je da nam kaže da je u Futogu od 1972. godine, a njena porodica joj je najveća snaga koja je terala da poživi tako dugo. Kaže da mnogo voli sve svoje unučiće.

- Zadovoljan sam, hvala vam lepo na ovom iznenađenju – dočekao nas je na vratima najstariji penzioner  iz Futoga Nedeljko Marić. - Osećam se vrlo dobro, prvi ustanem, a poslednji zaspim. U ono vreme kada sam trebao da razmišljam, nisam imao vremena za to, jer do moje 20 godine mi život nije bio baš lak. Samo volja za životom me je održala da koračam napred.

Spasti nečiji život neprocenjivo iskustvo

Sveto Glamočić poznatiji kao Car živi u Futogu, a za života je 132 puta dao krv. Prvi put je tp bilo davne 1977. godine, priseća se Car, kada se desila saobraćajna nesreća u Novom Sadu.

- Onda je bila opštenarodna odbrana i svi smo bili stacionirani u Bagrenjaku, gde su došli po nas da pitaju ko može da da krv i tako sam počeo sa mojom misijom. Mogu vam reći da je divan osećaj dati krv i nekome spasti život. To je neprocenjivo iskustvo. Današnje mlađe generacije nisu previše zainteresovane za taj humani čin, te bih svakome savetovao ko može i zdrav je, da to učini. Bolje će se osećati  – poručuje Glamočić.

Kako kaže, sa 18 godina se oženio, a sa 19 dobio sina, zatim i ćerku, a tajna dugovečnog života kaže da je moguće to što nikada ni na koga nije bio ljubomoran.

- Svakom želim samo dobro, ne znam da se naljutim, neko mi opsuje majku, a ja mu kažem “hvala”, to je živa istina – iskreno će naš sagovornik. - Imam zlatnu porodicu, ima nas 13 u familiji Marić, koju obogaćuju četiri unuka i šestoro praunučadi. Bilo je lepih dana, dok sam bio mlađi, i kafanu sam nekada posećivao, ali uvek pijem samo jedno piće. Počeo sam sa pelinkovcem, pa sam prešao na vinjak, koji i danas pijem, svako jutro čašicu za zdravlje.

Može se reći da je ljubav ta koja je pobedila svako zlo koje je zadesilo Nedeljka tokom života. Zato za sebe danas može reći da je srećan čovek, kada ima i takve prijatelje koji ga se sete i obraduju posetom.

I. Bakmaz