Основну школу "Бранко Радичевић" похађа тридесетак ђака с руског говорног подручја

У последње време досељавају се породице с децом која образовање настављају у некој од новосадских основних или средњих школа. Основну школу “Бранко Радичевић” тренутно похађа око 30 ученика с руског говорног подручја, од првог до осмог разреда. Директорка школе Сузана Марић објашњава да то није новина јер се у њој образују ђаци и из Нигерије, Холандије и Израела.

- У другом полугодишту школске 2021/2022 године забележили смо нешто више пријављених нових ученика који долазе из Белорусије и Русије - каже директорка Марић, додајући да, према речима родитеља деце, сложена политичка ситуација у којој се Русија нашла није разлог њиховог доласка у Србију. - Нашу земљу радо бирају за нови дом јер је мањи културни и језички јаз у односу на западне земље. На друштвеним мрежама имају своје заједнице, где размењују искуства и деле савете из свих сфера живота, а када је реч о образовању у Новом Саду, препоручују ОШ “Бранко Радичевић” и “Јован Поповић”, која има дугогодишњу сарадњу с компанијом “Нис”.

Јулија и Алексеј Минлигалеев пре годину дана су се са сином Фјодором (12), доселили из далеког Томска у Сибиру. Фјодор похађа пети разред, прво полугодиште је завршио с одличним успехом и један је од најактивнијих на часу историје. Српски језик му одлично иде, па помаже деци из Русије да се споразумеју с новосадским вршња-

цима. Пошто је “искусан преводилац” и екипи “Дневника” је помогао у споразумевању. 

- Нисам још у потпуности савладао српски, али из дана у дан напредујем. Осим тога, деца су ме сјајно прихватила, дружимо се и ван школе, а посебно ми се допадају прославе рођендана - каже Фјодор. - Свиђа ми се историја, тренутно учимо грчку и макендоску културу. При усвајању градива језик ми не представља непремостиву препреку јер сам вољан да учим, у чему ми помажу и вршњаци и наставници.

Фјодорава мајка Јулија Минлигалеева је професор руског језика, а стекла је знање и из области дигиталне комуникације у образовању. Она појашњава да су школски систем и правила понашања у Русију врло строги и формални, па их чак упоређује с војском. Деца имају много обавеза, часова, домаћих задатака, док је градиво изузетно обимно. Иако већ годину дана са породицом живи у Новом Саду, још увек се готово свакодневно изненади колико су Новосађани гостопримљиви и како су дочекани раширених руку без предрасуда, а наставници спремни да учине све како би дете с уживањем усвајало знање.

Јулија Минлигалеева је дуго размишљала где да се пресели с породицом, а највише је бринула како ће се Фјодор снаћи у новом окружењу и међу децом која не знају руски. 

 - У Новом Саду ми се допада добро расположење људи, велика количина зеленила и укусна храна, а посебно то што је живот много спорији и што за све има времена. Када је реч о знаменитостима, не могу да извојим ни једно место. Сваки део града, центар, Тврђава, Штранд, Каменички парк имају своју чар и све то скупа чини овај град лепим - истиче наша саговорница.

Због већег броја ученика с руског говорног подручја, школа је морала да изради посебну стратегију, те су изабрали стручне људе који се баве новим ученицима. Ових дана је прослеђен и захтев Школској управи да пружи подршку и дозволу да се отворе два нова одељења.

За наставницу српског језика Милицу Илић рад са децом која тек савладавају српски језик је велики изазов.

- Сачинили смо мали руско-српски речник за свакодневно споразумевање и основама граматике - каже Милица Илић. - Деци из Русије највише мука задају глаголски облици, тачније времена, јер у руском језику немају помоћни глагол (сам). Када је реч о падежима, Јулија је помогла и направила појашњење наставака који се додају на именице како би се ставиле у исправан падеж.

Осим тога, наставници су приметили да деца из Русије умеју да изразе велику захвалност и имају лепу навику да након часа приђу наставнику и захвале се. Више се труде при учењу, што су приметила и наша деца па настоје да не заостају за руским вршњацима.

Фјодорови другари Ника Соколова, Глеб Сапожњиков и Софја Кокухина су тек недавно пошли у ОШ “Бранко Радичћевић”, али већ сад имају само речи хвале за вршњаке и Нови Сад. Они су се сложили да им се највише допада што наш школски систем није тако ригидиан, да деца могу да искажу креативност. Посебно истичу да су се обрадовали када су сазнали да код нас нису обавезне школске униформе, за разлику од Русије.

С. Ковач