Osnovnu školu "Branko Radičević" pohađa tridesetak đaka s ruskog govornog područja

U poslednje vreme doseljavaju se porodice s decom koja obrazovanje nastavljaju u nekoj od novosadskih osnovnih ili srednjih škola. Osnovnu školu “Branko Radičević” trenutno pohađa oko 30 učenika s ruskog govornog područja, od prvog do osmog razreda. Direktorka škole Suzana Marić objašnjava da to nije novina jer se u njoj obrazuju đaci i iz Nigerije, Holandije i Izraela.

- U drugom polugodištu školske 2021/2022 godine zabeležili smo nešto više prijavljenih novih učenika koji dolaze iz Belorusije i Rusije - kaže direktorka Marić, dodajući da, prema rečima roditelja dece, složena politička situacija u kojoj se Rusija našla nije razlog njihovog dolaska u Srbiju. - Našu zemlju rado biraju za novi dom jer je manji kulturni i jezički jaz u odnosu na zapadne zemlje. Na društvenim mrežama imaju svoje zajednice, gde razmenjuju iskustva i dele savete iz svih sfera života, a kada je reč o obrazovanju u Novom Sadu, preporučuju OŠ “Branko Radičević” i “Jovan Popović”, koja ima dugogodišnju saradnju s kompanijom “Nis”.

Julija i Aleksej Minligaleev pre godinu dana su se sa sinom Fjodorom (12), doselili iz dalekog Tomska u Sibiru. Fjodor pohađa peti razred, prvo polugodište je završio s odličnim uspehom i jedan je od najaktivnijih na času istorije. Srpski jezik mu odlično ide, pa pomaže deci iz Rusije da se sporazumeju s novosadskim vršnja-

cima. Pošto je “iskusan prevodilac” i ekipi “Dnevnika” je pomogao u sporazumevanju. 

- Nisam još u potpunosti savladao srpski, ali iz dana u dan napredujem. Osim toga, deca su me sjajno prihvatila, družimo se i van škole, a posebno mi se dopadaju proslave rođendana - kaže Fjodor. - Sviđa mi se istorija, trenutno učimo grčku i makendosku kulturu. Pri usvajanju gradiva jezik mi ne predstavlja nepremostivu prepreku jer sam voljan da učim, u čemu mi pomažu i vršnjaci i nastavnici.

Fjodorava majka Julija Minligaleeva je profesor ruskog jezika, a stekla je znanje i iz oblasti digitalne komunikacije u obrazovanju. Ona pojašnjava da su školski sistem i pravila ponašanja u Rusiju vrlo strogi i formalni, pa ih čak upoređuje s vojskom. Deca imaju mnogo obaveza, časova, domaćih zadataka, dok je gradivo izuzetno obimno. Iako već godinu dana sa porodicom živi u Novom Sadu, još uvek se gotovo svakodnevno iznenadi koliko su Novosađani gostoprimljivi i kako su dočekani raširenih ruku bez predrasuda, a nastavnici spremni da učine sve kako bi dete s uživanjem usvajalo znanje.

Julija Minligaleeva je dugo razmišljala gde da se preseli s porodicom, a najviše je brinula kako će se Fjodor snaći u novom okruženju i među decom koja ne znaju ruski. 

 - U Novom Sadu mi se dopada dobro raspoloženje ljudi, velika količina zelenila i ukusna hrana, a posebno to što je život mnogo sporiji i što za sve ima vremena. Kada je reč o znamenitostima, ne mogu da izvojim ni jedno mesto. Svaki deo grada, centar, Tvrđava, Štrand, Kamenički park imaju svoju čar i sve to skupa čini ovaj grad lepim - ističe naša sagovornica.

Zbog većeg broja učenika s ruskog govornog područja, škola je morala da izradi posebnu strategiju, te su izabrali stručne ljude koji se bave novim učenicima. Ovih dana je prosleđen i zahtev Školskoj upravi da pruži podršku i dozvolu da se otvore dva nova odeljenja.

Za nastavnicu srpskog jezika Milicu Ilić rad sa decom koja tek savladavaju srpski jezik je veliki izazov.

- Sačinili smo mali rusko-srpski rečnik za svakodnevno sporazumevanje i osnovama gramatike - kaže Milica Ilić. - Deci iz Rusije najviše muka zadaju glagolski oblici, tačnije vremena, jer u ruskom jeziku nemaju pomoćni glagol (sam). Kada je reč o padežima, Julija je pomogla i napravila pojašnjenje nastavaka koji se dodaju na imenice kako bi se stavile u ispravan padež.

Osim toga, nastavnici su primetili da deca iz Rusije umeju da izraze veliku zahvalnost i imaju lepu naviku da nakon časa priđu nastavniku i zahvale se. Više se trude pri učenju, što su primetila i naša deca pa nastoje da ne zaostaju za ruskim vršnjacima.

Fjodorovi drugari Nika Sokolova, Gleb Sapožnjikov i Sofja Kokuhina su tek nedavno pošli u OŠ “Branko Radičćević”, ali već sad imaju samo reči hvale za vršnjake i Novi Sad. Oni su se složili da im se najviše dopada što naš školski sistem nije tako rigidian, da deca mogu da iskažu kreativnost. Posebno ističu da su se obradovali kada su saznali da kod nas nisu obavezne školske uniforme, za razliku od Rusije.

S. Kovač