Осећај беспомоћности и насиље лако воде до дроге

Са чиме се сусрећу на терену, које дроге се најчешће користе, на који начин разговарају са зависницима и шаљу их на рехабилитацију, као и шта се дешава након тог процеса, биле су само неке теме које је предочио „Рестарт”, а том приликом су и од присутних добили савете и сугестије о томе како могу унапредити свој рад.

– Наше удружење су основали бивши зависници и они који су се сусрели с тим проблемом – на самом почетку објаснио је један од оснивача „Рестарта” Борис Штрбац. – Наш циљ је да мотивишемо и подижемо ентузијазам зависника да решење постоји и да је слобода сјајна ствар. Такође, покушавамо и да утичемо на мењање закона, будући да у Статуту Светске здравствене организације, нажалост, пише да је болест зависности неизлечива.

Међутим, да дрогирање и експериментисање с психоактивним супстанцама има озбиљне последице, као и да, када достигнеш поновни ниво слободе након успешне рехабилитације, и даље постоје неке последице које никад неће моћи да се поправе, истакла је Кристина Костић из „Рестарта”, која је такође бивша зависница.

– Ја, као персона, слабији сам од хериона – присећа се Штрбац. – Тада сам имао став да сам популаран јер имам наркотике код себе, а онда сам дошао до тога да сам имао унутрашњи осећај да ми се живот гаси.

Иако је на трибини било десетак учесника, млађи део публике, претежно средњошколци, активно је учествовао, дајући идеје о томе како допринети друштву и помоћи у превенцији, али и онда када за некога знају да је озбиљније закорачио у свет наркотика.

Када се зависник одлучи на рехабилитацију, „Рестарт” нуди могућност одабира лечења, будући да сарађују с различитим центрима, комунама, заједницама и установама које се тиме баве. Чињеница је да они који се нису стопостотно одлучили да се излече, бирају медицински начин рехабилитације, у оквиру које добијају метадон као легалан наркотик. С друге стране, они који су решени да се једном за свагда ослободе наркоманских стега, пре се одлуче да оду у неку комуну или заједницу, где је одвикавање искључиво на природној бази без икаквих лекова.

– Проблем је комплексан и човеку који је успео да се излечи и рехабилитује, повратак у друштво није лак – каже Борис Штрбац из „Рестарта”. – Системска решења у нашој држави не постоје, него се све своди на појединце или организације које пружају одређене услуге које бивши зависник може тражити. Али, из тог недостатка системског решења, многе губимо и многи се враћају старим навикама. Недостаје нам у систему неко ко ће да прихвати те људе, да процени њихово опоравак, увиди које су последице, нарочито што се тиче запослења и образовања. Мој апел је да се људи, који могу да донесу одлуке и могу да утичу на друштво, више тиме позабаве јер много младих живота губимо кроз злоупотребу дрога и нерешавање тог проблема.

– Мислим да је проблем у лошој социјализацији – рекла је ученица трећег разреда Медицинске школе „7. април” Марина Ђурић. – Доста људи које познајем имају искуства у коришћењу психоактивних супстанци. Почињу да експериментишу јер желе да пронађу нови део себе, а не знају у чему да се траже, у којем смеру да иду. Онда дођу у ситуацију да раде оно што ради одређено друштво. Такође, млади нису упућени, не знају шта све има у понуди. Али, чини ми се да се ствари мењају набоље.

Још неки разлози због који се млади одлучују на „безазлено” експериментисање јесу осећај бесмисла, досада, проблеми у породици, злостављање и насиље, социјални проблеми, али и криза идентитета.

Поједини млади који су присуствовали трибини истакли су значај едукације, односно превенције, на шта „Рестарт” и ставља акценат јер кроз лична искуства желе да утичу на друге, објашњавајући им да их дрога и такав зависнички живот неће одвести на добар пут.

– Али, промоција која се организује у школама није довољна – предочила је Марина. – Млади нису заинтересовани. Многи се и боје да кажу своје ставове, своја интересовања јер због тога буду жртва вршњачког насиља.

Међутим, евидентно је да се „Рестарту” све више јављају родитељи који примећују проблем код својих tinеjyеra. Стога Борис истиче и важност комуницирања с породицом, која у 80 одсто случајева последња сазна шта им се с децом дешава, као и са школским психолозима када се неко нађе у улози посматрача који жели да помогне свом вршњаку ког види да залази у проблем.

– Све чешће се сусрећемо са ставовима младих који нам звуче и делују као да их је немогуће решити и променити – наглашава Штрбац. – Као да омладина нема страх и свесно бира проблем. Зато је веома битно да ставимо акценат на то да и родитељи знају о дрогама, последицама, да умеју да препознају понашања, како да помогну својој деци, на који начин да разговарају с њима, који став да заузму да би помогли младом човеку да изађе из тога и да настави нормално да функционише.

Л. Радловачки