ОШ „Вељко Петровић“ у Бегечу пример образовања малишана са маргине
Будући да је основно образовање обавезно за сву децу, па тако и за ону ромске националности, бегечка Основна школа „Вељко Петровић” с директором Миланом Татићем на челу, лане је покренула својеврстан пројекат да деца из ромског насеља Бангладеш свакодневно долазе у Бегеч на наставу.
Сваког дана аутобус оде по њих, доведе их у школу, сачека и врати кући. И, мада због тога немају прилику да се с другарима друже и мимо наставе, у школи максимално користе све време које су заједно, а организовани превоз је уједно и добар начин да буду редовни на настави. Резултат тога су добре оцене и примерно владање.
– У априлу прошле године је било приче о томе ко ће да прими Роме који треба да се упишу у основну школу, а клисанска ОШ „Душан Радовић” је тада била пребукирана и ја сам се на Активу директора јавио само с једним условом – да тој деци буде обезбеђен превоз – каже Татић, додајући да њихова школа има довољно капацитета, те да су лане уписали девет ученика у први и други разред. – На основу решења Градске управе за образовање, од априла 2017. деца из насеље Бангладеш су пребачена на уписно подручје наше школе.
Ове године су уписали још шесторо ђака, што значи да је заинтересованост у порасту, а да би одржали тај тренд, од септембра текуће године петоро деце из Бангладеша уписано је у предшколску установу у Бегечу. Иако су у почетку обе стране, школа и родитељи из Бегеча и родитељи из Бангладеша, биле скептичне да ће идеја заживети, све тече по предвиђеном плану и програму, а међу децом не постоји разлика, а камоли несугласице.
– Сва деца су лепо прихваћена, а бегечки ђаци их не гледају као некога ко им није раван – наводи педагог те школе Мирјана Марковић. – Не долази до сукоба с децом из Бангладеша јер их одмах након наставе одвози аутобус па немају „празан ход” након школе. Истина, некад се они међусобно у аутобусу кошкају, али то нам возач пријави па се смире.
О одговорности ђака из Бангладеша говори и чињеница да остале школе у Новом Саду и приградским насељима имају доста проблема с децом ромске националности – у смислу да су нередовна на настави, имају лоше владање и лоше оцене.
Деци која иду у школу у Бегечу, чак и ако не стигну да заврше све школске обавезе код куће, учитељице долазе раније у школу и држе им допунске часове на којима им се у потпуности посвете. Ти малишани могу се похвалити и врло добрим просецима и примерним понашањем.
Да су заинтересовани за оно што им та установа пружа, доказује и њихов ангажман на разним секцијама и приредбама. Када је реч о уџбеницима, школском прибору, прибору за хигијену и одећу, све им обезбеђује школа или мештани кроз разне донације. Тако их крајем године чекају и пакетићи у знак доброг владања.
– Било би добро кад бисмо могли да добијемо педагошког асистента за децу из Бангладеша, а који би био из њиховог насеља, па би долазио с децом, враћао се и био с њима у школи – каже директор Татић. – Имали бисмо, осим возача, још некога у том путу ко би био с њима и осећали би се сигурније. У сваком случају, не планирамо да завршимо пројекат све док буде деце.
Бегечку школу „Вељко Петровић” из године у годину уписује све већи број деце. Тако је пре пет година било 11 одељења, ове године 15, а за следећу су најавили чак 16 одељења – по два у сваком разреду. Када је реч о деци са сметњама у развоју, имају четворо ђака који имају прилагођен школски програм, а један од њих похађа наставу уз персоналног асистента.
– Досадашња пракса нам говори да добро реализујемо посебне програме и пружамо одговарајућу подршку јер такву повратну информацију добијамо из средњих школа које су наши ђаци уписали – истиче педагог Мирјана Марковић.
Л. Радловачки
Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” је суфинансиран од Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.