Одакле назив Ђачко игралиште?

После ослобођења 1918. године, због повећања броја ученика, омалена сала Велике православне новосадске гимназије, односно данашње Гимназије „Јован Јовановић Змај”, више није могла да задовољи потребе наставе физичког васпитања па је тадашња управа школе тражила начин да превазиђе тај проблем.

– Управа је осмислила пројекат да се у тадашњем мочварном делу Новог Сада – Лиману изгради игралиште за ученике те гимназије, а идеја је потекла од директора Мирка Балубџића и наставили су је његови наследници на тој позицији – објашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев. – Кључна помоћ за његову изградњу дошла је од тадашњих и бивших ученика Гимназије, који су несебичним радом претворили мочварно тло у спортско борилиште. Бивши ученик школе, инжињер Милутин Татић осмислио је и направио план изградње, а игралиште је нивелисано добровољним радом ученика Гимназије и наставника.

Финансијска помоћ за изградњу дошла је и од Краљевске банске управе Дунавске бановине, Градског начелства, родитеља и грађана. Градско поглаварство Новог Сада је, након одобрења Министарства финансија, одлуком од 7. децембра 1935. године уступило бесплатно Управи Државне мушке реалне гимназије краља Александра Првог (како се „Јовина” гимназија звала тридесетих година прошлог века) земљиште у димензијама 200 пута 150 метара на период од 1. маја 1935. године до 31. априла 1945. године. Услови су били да, ради признања права власништва, Гимназија мора годишње да плаћа Градском поглаварству 110 динара и да се земљиште може користити искључиво у тражене сврхе. Градско веће правдало је ту одлуку намером да побољша физичко, здраствено и морално васпитање школске омладине. Град је заузврат за финансијску помоћ коју је дао за иградњу игралишта тражио од Управе школе да у свако доба може да га употреби за сврхе обавезног телесног васпитања. Управа школе је са зебњом примила тај захтев због страха од несавесног понашања ђака из других школа, као и због потенцијалне штете на справама и у ботаничкој башти.

– Тадашњи директор гимназије др Бранко Магарашевић је покренуо акцију за уређење простора, па је на основу одлуке Градског поглаварста, Гимназија добила право да у Улици Савке Суботић изгради приземну стамбену зграду за чувара игралишта, а пројектант зграде је био Халер Хенрик – каже Ђурђев. – Да би се простор Ђачког игралишта оплеменио, Управа школа се обратила Граду за помоћ ради изградње ботаниче баште. Осим естетског утиска, ботаничка башта је требала да послужио и као средство за конкретизацију пређеног наставног градива из природних наука. Градско веће Новог Сада је 30. децембра 1935. године донело одлуку да се из Градског расадника Гимназији продају саднице с попустом од 75 одсто.

Када је завршена изградња, Ђачко игралиште је имало главно игралиште (где је данас терен за фудбал), кружно тркалиште (које се зими претварало у клизалиште), простор за скок увис и удаљ, игралиште за тенис и одбојку, те опоравилиште, док су трибине могле да приме 5.000 гледалаца. Свечано отварање збило се у 10 часова, 31. маја 1936 године. По речима Петра Ђурђева, обављено је освећење застава свих новосадских подмладака Јадранске страже, а освећењу су присуствовали градски челници, представници Цркве и многобројни изасланици свих државних и самоуправних надлештава, као и делегати свих просветних, хуманих и националних организација. Присуствовала је и делегација од 25 ученика с два васпитача Гимназије краља Александра Првог из Београда, а на јавним вежбама учестовали су и ученици Карловачке гимназије под вођством наставника гимнастике Жарка Зличића.

        С. Ковач