ОБНОВА ХРАМА РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ У ЗАВРШНОЈ ФАЗИ Посао достојан неимарског захвата с почетка 18. века

Иако је од свог настанка 1737. године у више наврата била у рукама мајстора, њен садашњи старешина протојереј-ставрофор Гавро Милановић рећи ће да никад вероватно у свом 288 година дугом постојању није тако темељно и суштински обновљена као сада.           

Радови, који су на цркви изведени крајем прошлог века у виду покривања куполе и звоника бакром, а крова бибер црепом, и настављени почетком новог миленијума када је и кровни покривач замењен бакарним, представљали су, могло би се рећи увод у капиталне захвате који су отпочели 2016. године и сада се приводе крају. 

– Те године обратили смо се Покрајинској влади коју је предводио Игор Мировић с молбом за помоћ да се обнова настави, што је он прихватио – прича отац Гавро. – Тако је реаговао и тадашњи градоначелник Новог Сада Милош Вучевић када смо се и њему обратили из истог разлога. С пословима се кренуло од унутрашњости храма. Обновљени су у прве две године олтарска преграда, фрескопис, купола изнутра и солеји. Тако је годину за годином ишло док унутрашњост није у потпуности уређена. У то спадају преуређење пода, увођење подног грејања, уградња топлотне пумпе, елиминација влаге. Фасада је очишћена и конзервирана. Ове године је обнова стигла до краја под надзором Завода за заштиту споменика културе Покрајине и града Новог Сада. Завршава се такође и обнова прве српске школе у Војводини. Има података да датира још из 15. века, али се поуздано зна да је изграђена 1701. године. Кад је школа грађена уз употребу чврстог материјала, ранији  храм посвећен Ваведењу Пресвете Богородице је био од дрвета. Приликом унуташњих радова у садашњој цркви били смо у прилици да видимо делове раније богомоље. Код десне певнице радници су, наиме, наишли на гробницу са више гробних остатака и запис у олову који ће се чувати у музеју у старој школи. 

По речима проте Милановића, школа је благословом митрополита сремског Василија одређена да буде Музеј цркве и школства у ком ће се поставка састојати од предмета који ће говорити о њиховој прошлости. У припреми је пројекат за нови објекат у порти од 500 квадратних метара са канцеларијом, учионицом за веронауку, просторијом за хорске пробе, библиотеком, станом и салом за око 120 људи, са чајном кухињом и санитарним чвором. До његове изградње сала у школи користиће се делом и за канцеларијске послове.

У музеју, чије опремање је, уз партерно уређење и озелењавање порте, последња фаза обнове, међу експонатима биће и портрет великог просветитеља Теодора Јанковића Миријевског

– Увелико се спремамо за велики празник - освећење радова. По садашњем плану то би требало да буде у првој половини јуна. Срећан сам због грађевинске обнове, а још срећнији због духовне која јој је претходила. Наш храм је сваке недеље, поготово празником пун, верници ревносни и воде бригу о свом духовном животу и крајњем циљу, а то је сусрет са спаситељем Исусом Христом – каже отац Гавро исказујући захвалност свима који су учествовали у обнови, у првом реду митрополиту Василију, ктитору Игору Мировићу, те верицима који су давали прилоге, укључујући и извођаче радова.

Током радова врло често на терену су се састајали чланови одбора за обнову та два објекта. Екипа „Дневника“ затекла их је прошле седмице у порти древне цркве у којој се из дана у дан мења изглед. Међу њима је и ктитор Игор Мировић који каже да је, с обзиром на то да је похађао основну школу и живео у Сремској Каменици, осетио као своју дужност и мисију да заједно са осталим приложницима да допринос обнови и стане минулих година на чело  Одбора за санацију школе из 1701. и за свеобухватно сређивање храма, који ће за десетак година напунити три века.

– Ово је један од најважнијих послова када је реч о нашој духовној обнови – каже Мировић. – Обновити српску школу из 1701. године није мала ствар. Шест година се радило уз надзор оба завода за заштиту споменика културе и мислим да смо успели у највећој могућој мери. Најизазовније је било вратити школу у првобитно стање што је било немогуће. Увек смо дискутовали о свему током радова. Највише новца издвојено је из покрајинског буџета. До сада више од 200 милиона динара, пре свега због радова на фасади који су скупи и захтевали технологију која је први пут код нас примењена. Мислим да је вредело новца и труда. Сматрам да свима овако обновљен храм, по архитектури специфичан јер представља мешавину старог српског, моравског стила  и барокне архитектуре, треба да служи на понос. То је један од неколико храмова у чију изградњу је уткана једна врста борбе. Када смо се досељавали овде у 17. веку, хтели само да очувамо свој стил, а Аустроугарска то није дозвољавала. Међутим, успели смо да искажемо своју особеност на овом храму и он и због тога има посебну архитектонску вредност. Наша борба је била дуг тим људима који су у тешком времену, почетком 18. века успели да га направе. Запитали смо се да ли смо способни да га одржавамо. Мислим да јесмо.               

У музеју, чије опремање је уз партерно уређење и озелењавање порте последња фаза обнове, по Мировићевим речима, међу експонатима ће бити и портрети првог ктитора цркве оца Живана Црногорца, великог српског, румунског и руског просветитеља и руског министра просвете, који је и завршио каменичку школу, Теодора Јанковића Миријевског, и Јована Јовановића Змаја који је последњих десетак година живота провео у Каменици. 

Зорица Милосављевић