Обилазак Гибралтара на Дунаву на Светски дан туризма

Иако је јуче освануо прилично хладан и тмуран дан, заинтересованих за промотивну туру кроз подграђе и Петроварадинску тврђаву није мањкало.

По речима Биљане Милошевић из Удружења туристичких водича, која је била задужена за обилазак Тврђаве и подграђа, желели су да заинтересованима приуште лепо разгледање, те на тај начин прославе „свој дан”. Промотивне туре, каже, организују заједно с Туристичком организацијом Новог Сада.

Иако му је познато кад се обележава Светски дан туризма, Жељко Вишњић је прошле године касно чуо за обилазак, па се овог пута на време с породицом пријавио за шетњу по Тврђави. За разлику од њега, Милица Јовановић наводи да је за промотивне туре сазнала у нашем листу и да је и раније желела да се пријави.

– Желела сам да с водичем, уз стручно вођење, обиђем Петроварадинску тврђаву, али нисам успевала да се на време пријавим – напоменула је Милица Јовановић. – Живим у Петроварадину, али га не познајем онолико колико бих желела.

Обилазак Гибралтара на Дунаву, како Петроварадинску тврђаву често називају, увек је интересантан јер, ко не воли приче о утврђењима, ратним стратегијама, прошлим временима, али и легенде и митове? Осим тога, иако је Петроварадинска друга по величини тврђава у Европи, у много бољем стању је од оне највеће, у Француској.

Након састанка код Војне болнице и приче о настанку тог објекта, промотивна тура кроз Петроварадин почела је шетњом кроз подграђе. Тај стари део Петроварадина налази се у доњем делу Тврђаве и окружен је шанчевима, који су некада били испуњени водом. У подграђу су живели официри и њихове породице, као и сви који су у Тврђави радили.

Некадашњи фрањевачки манастир укинут је наредбом престолонаследника Јосифа Другог 1772. године, када је адаптиран у војну болницу, која је, како је Биљана Милошевић објаснила, јединствена у Европи по томе што од отварања до данас непрекидно ради и није мењала функцију. У подграђу су још и Главна малтарница, зграда Шајкашког батаљона, зграда Дворског коморног комесара, Војна апотека, Београдска капија, као и низ других објеката. У првој половини 18. века настали су: Команда тврђаве, Магистрат, Бискупска резиденција, Грађевински магацин и Главни арсенал.

Подземни ходници и пушкарнице

Од Цркве Светог Јурја, која је грађена од 1701. до 1714. године, до Горњег града има укупно 214 степеника. Тај верски објеката јединствен је и по томе што су звона сачувана, односно нису претопљена за муницију, што је било карактеристично у то доба. Интересантан је и податак да у самој Тврђави има 16 километара подземних ходника, као и 12.000 пушкарница.

Сматра се да је у време градње Петроварадинске тврђаве ту било највеће европско гробље јер је више војника страдало од болести и разних недаћа него у борбама.

Приликом шетње кроз Подграђе „боде очи” то да су објекти који припадају војном гарнизону у лошем стању.

– Петроварадинска тврђава је грађена од 1692. до 1780. године, пуних 88 година – објаснила је Биљана Милошевић. – После бечко-турских ратова, када су Османлије потиснуте 1691. године, решени да им не дозволе да се врате, Аустријанци су одлучили да саграде тврђаву. То место су изабрали јер је то једина стена на Дунаву, с које се пружа поглед на околину, те је преглед ситуације добар, а налази се на месту где су некад била утврђења, тако да је нови објекат, заправо подигнут на темељима старих грађевина.

Такозвана Горња тврђава, иако најчешће посећена, представља најмањи, али највиши и стратешки најважнији део, одакле је 18. октобра 1692. године започета градња. Аустријској монархији је требала модерна тврђава с више одбрамбених бедема звездастог облика.

Изграђена на 122 хектара, на узвишењу које доминира околином, била је неосвојива за тадашњу ратну технику и већ тада је добила назив Гибралтар на Дунаву. Као искључиво војни објекат, Петроварадинска тврђава служила је све до 1948. године. Под заштиту државе стављена је 1951. године, од када представља културни и туристички објекат.

Ј. Вукашиновић