Новосађанка Мирјана Михалек с 90 година победила корону

Са информацијама у којима је ковид-19 једна од ударних вести свакодневице, по свему судећи, ући ће се и у 2021. годину. И док се свакодневно саопштавају суморни подаци о броју новозаражених и преминулих, у равноправни домен статистике убрајају се подаци и број оних који су оздравили. А међу њима је, именом и презименом, деведесетогодишња Новосађанка Мирјана Михалек која је победила ковид-19.

За ову професорку музике коронавирус је био мањи проблем од повреде кука коју је „зарадила“ летос током једног путовања, јер је због тога морала да мирује. Жена авантуристичког духа која и данас воли путовања, планинарења и друге изазове у септембру је започела десету деценију живота, потпуно је случајно сазнала да је позитивна на коронавирус.

Наиме, 20. јуна након пада на екскурзији у болници су утврдили да је сломила руку, па су јој ставили лонгету. Но, како су болови били изражени у доњем делу тела и није могла да се креће, на поновљеном прегледу утврђено је да има напрснуће карлице које није могуће оперисати, нити другачије санирати сем лежањем, коме бака Мира, како признаје, није вична.

Њен син Душан који живи у Израелу и био је на одмору у Новом Саду морао је да се врати, па је било неопходно да мајка, док се не опорави, буде у дому за старе под сталним стручним надзором.

– Предуслов за пријем у дом био је негативан тест на ковид-19. И испоставило се да сам позитивна на корону. Кад је мој син сазнао, успаничио се, али тога дана ми није било ништа. Два дана касније сам добила високу температуру – присећа се Мирјана Михалек.

Њен отац Бранко Ченејац је родом из Шајкаша, био је сеоски учитељ и хоровођа, па се, природом службе, селио често. Тако је Мирјана рођена у Кули, а од 1935. до 1939. живела у Мошорину, где је њен тата службовао и дириговао школском хору.

– Када је 1939. у Новом Саду отваран споменик на Тргу Светозара Милетића, на ту велику свечаност позван је хор из Мошорина, Милетићевог родног места на челу с мојим татом. На тој свечаности били су присутни реномирани хорови из Војводине. У то доба је новосадски занатлијски хор „Невен“ био без диригента, звали су мог тату да преузме хор и ми смо се тако те године преселили у Нови Сад – присећа се наша саговорница.

Тестирање је обављено 1. јула, а дан касније Мирјана је добила информацију да је позитивна на ковид-19. Њен син Душан који је требало да се врати у Израел и снаја Радмила, супруга његовог преминулог брата, која живи у стану с баком Мирјаном, аутоматски су се нашли у зони карантина на 14 дана и нису могли да напуштају стан, али је најстарија у породици Михалек 4. јула завршила у Ковид болници Клинике за инфективне болести с упалом левог плућног крила и високом температуром.

– Да нисам добила резултате да сам позитивна на корону, можда ми не би скочила температура и ништа од овога се не би десило – шали се Мирјана, додајући да су лекари и медицинско особље били изузетно пажљиви према њој, поготово што је због повреда које је имала од пада, била готово непокретна...

Такође, каже и да је у соби била са др Лидијом Вртунски Море, начелницом Одељења за хроничне опструктивне болести с Института за плућне болести у Сремској Каменици, која је такође у болници била због инфекције ковидом-19 и која јој је, иако и сама болесна, била на услузи.

– Захваљујући тој пажњи и предусретљивости, јако сам лако преболела све то. У соби је било четири лежаја и све те цимерке су се трудиле да ми помогну – наводи наша саговорница.

Како каже, уз помоћ лекова и инфузија, температура је брзо сведена на нормалу, али се појавио тромб у плућима од вируса, па је приумала терапију и за санирање тог проблема. У почетку је примала и кисеоник, али се њено стање брзо поправљало, па је остало да сачека отпусно писмо, у виду два негативна теста на корону.

Бака Мира наводи да је у болници провела готово три седмице, до 23. јула, а затим је пребачена у дом за старе где је провела више од месец дана, потпуно опоравила и вратила у свој дом у новосадском насељу Детелинара.

–Због лежања услед короне опоравила ми се и карлица, тако да је дошло време да се вратим. Упркос негодовању сина дошла сам кући. Пошто је почела школска година ту ми је већ била и снаха, која је учитељица, тако да нисам била сама, а и унуци су ми ту на услузи за све што ми затреба. Кад су били мали, они су били моја брига, сада сам ја њихова – напомиње Мирјана Михалек, показујући нам с поносом СМС поруку свог унука: „Баба, само хоћу да знаш да те много волим и да ми ништа није тешко да урадим за тебе“.

Посебно наводи да је велики број људи изненађен када виде колико има година, што је помало нервира, јер на своје године не гледа тако као што је други виде. Јер њој и даље ништа није тешко, а, како истиче, има и за кога да живи, од два сина има шесторо унучади и тринаесторо праунучади. И иза себе генерације професора музике, музичара, солиста и хориста које је одшколовала у 33 године дугој каријери музичког педагога. Готово да нема изазова који није остварила, чак је пре неколико година испробала лет падобраном који је вукао чамац, а волела би и даље да опроба скок с падобраном из авиона.

– Ја се сада много боље осећам него пре него што сам била болесна, тако да нико нема са мном бриге и посла. Све у кући радим сама, јер ми то јако прија. Не волим да седим и мирујем, него стално смишљам како ћу провести време у покрету – истиче бака Мира.

Александар Савановић