Novosađanka Mirjana Mihalek s 90 godina pobedila koronu

Sa informacijama u kojima je kovid-19 jedna od udarnih vesti svakodnevice, po svemu sudeći, ući će se i u 2021. godinu. I dok se svakodnevno saopštavaju sumorni podaci o broju novozaraženih i preminulih, u ravnopravni domen statistike ubrajaju se podaci i broj onih koji su ozdravili. A među njima je, imenom i prezimenom, devedesetogodišnja Novosađanka Mirjana Mihalek koja je pobedila kovid-19.

Za ovu profesorku muzike koronavirus je bio manji problem od povrede kuka koju je „zaradila“ letos tokom jednog putovanja, jer je zbog toga morala da miruje. Žena avanturističkog duha koja i danas voli putovanja, planinarenja i druge izazove u septembru je započela desetu deceniju života, potpuno je slučajno saznala da je pozitivna na koronavirus.

Naime, 20. juna nakon pada na ekskurziji u bolnici su utvrdili da je slomila ruku, pa su joj stavili longetu. No, kako su bolovi bili izraženi u donjem delu tela i nije mogla da se kreće, na ponovljenom pregledu utvrđeno je da ima naprsnuće karlice koje nije moguće operisati, niti drugačije sanirati sem ležanjem, kome baka Mira, kako priznaje, nije vična.

Njen sin Dušan koji živi u Izraelu i bio je na odmoru u Novom Sadu morao je da se vrati, pa je bilo neophodno da majka, dok se ne oporavi, bude u domu za stare pod stalnim stručnim nadzorom.

– Preduslov za prijem u dom bio je negativan test na kovid-19. I ispostavilo se da sam pozitivna na koronu. Kad je moj sin saznao, uspaničio se, ali toga dana mi nije bilo ništa. Dva dana kasnije sam dobila visoku temperaturu – priseća se Mirjana Mihalek.

Njen otac Branko Čenejac je rodom iz Šajkaša, bio je seoski učitelj i horovođa, pa se, prirodom službe, selio često. Tako je Mirjana rođena u Kuli, a od 1935. do 1939. živela u Mošorinu, gde je njen tata službovao i dirigovao školskom horu.

– Kada je 1939. u Novom Sadu otvaran spomenik na Trgu Svetozara Miletića, na tu veliku svečanost pozvan je hor iz Mošorina, Miletićevog rodnog mesta na čelu s mojim tatom. Na toj svečanosti bili su prisutni renomirani horovi iz Vojvodine. U to doba je novosadski zanatlijski hor „Neven“ bio bez dirigenta, zvali su mog tatu da preuzme hor i mi smo se tako te godine preselili u Novi Sad – priseća se naša sagovornica.

Testiranje je obavljeno 1. jula, a dan kasnije Mirjana je dobila informaciju da je pozitivna na kovid-19. Njen sin Dušan koji je trebalo da se vrati u Izrael i snaja Radmila, supruga njegovog preminulog brata, koja živi u stanu s bakom Mirjanom, automatski su se našli u zoni karantina na 14 dana i nisu mogli da napuštaju stan, ali je najstarija u porodici Mihalek 4. jula završila u Kovid bolnici Klinike za infektivne bolesti s upalom levog plućnog krila i visokom temperaturom.

– Da nisam dobila rezultate da sam pozitivna na koronu, možda mi ne bi skočila temperatura i ništa od ovoga se ne bi desilo – šali se Mirjana, dodajući da su lekari i medicinsko osoblje bili izuzetno pažljivi prema njoj, pogotovo što je zbog povreda koje je imala od pada, bila gotovo nepokretna...

Takođe, kaže i da je u sobi bila sa dr Lidijom Vrtunski More, načelnicom Odeljenja za hronične opstruktivne bolesti s Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, koja je takođe u bolnici bila zbog infekcije kovidom-19 i koja joj je, iako i sama bolesna, bila na usluzi.

– Zahvaljujući toj pažnji i predusretljivosti, jako sam lako prebolela sve to. U sobi je bilo četiri ležaja i sve te cimerke su se trudile da mi pomognu – navodi naša sagovornica.

Kako kaže, uz pomoć lekova i infuzija, temperatura je brzo svedena na normalu, ali se pojavio tromb u plućima od virusa, pa je priumala terapiju i za saniranje tog problema. U početku je primala i kiseonik, ali se njeno stanje brzo popravljalo, pa je ostalo da sačeka otpusno pismo, u vidu dva negativna testa na koronu.

Baka Mira navodi da je u bolnici provela gotovo tri sedmice, do 23. jula, a zatim je prebačena u dom za stare gde je provela više od mesec dana, potpuno oporavila i vratila u svoj dom u novosadskom naselju Detelinara.

–Zbog ležanja usled korone oporavila mi se i karlica, tako da je došlo vreme da se vratim. Uprkos negodovanju sina došla sam kući. Pošto je počela školska godina tu mi je već bila i snaha, koja je učiteljica, tako da nisam bila sama, a i unuci su mi tu na usluzi za sve što mi zatreba. Kad su bili mali, oni su bili moja briga, sada sam ja njihova – napominje Mirjana Mihalek, pokazujući nam s ponosom SMS poruku svog unuka: „Baba, samo hoću da znaš da te mnogo volim i da mi ništa nije teško da uradim za tebe“.

Posebno navodi da je veliki broj ljudi iznenađen kada vide koliko ima godina, što je pomalo nervira, jer na svoje godine ne gleda tako kao što je drugi vide. Jer njoj i dalje ništa nije teško, a, kako ističe, ima i za koga da živi, od dva sina ima šestoro unučadi i trinaestoro praunučadi. I iza sebe generacije profesora muzike, muzičara, solista i horista koje je odškolovala u 33 godine dugoj karijeri muzičkog pedagoga. Gotovo da nema izazova koji nije ostvarila, čak je pre nekoliko godina isprobala let padobranom koji je vukao čamac, a volela bi i dalje da oproba skok s padobranom iz aviona.

– Ja se sada mnogo bolje osećam nego pre nego što sam bila bolesna, tako da niko nema sa mnom brige i posla. Sve u kući radim sama, jer mi to jako prija. Ne volim da sedim i mirujem, nego stalno smišljam kako ću provesti vreme u pokretu – ističe baka Mira.

Aleksandar Savanović