Новосађани желе више зелених оаза

Предавање је организовано за студенте географије и туризма, а према речима предавача, ванредног професора са поменутог Департмана проф. др Игора Стаменковића, битно је истаћи низ бернефита које имају градски паркови, од економских, социолошких, културних до туристичких, а понајвише здравствених.  

- У фокусу предавања су јавни градски паркови који покрећу туризам на многим дестинацијама, јер се у многима налазе спомен обележја, споменици и скулптуре, музеји и галерије, који откривају традицију и културу неког народа - рекао је Стаменковић. -  Паркови са пејзажним засадима и аутентичним дизајном препознати су као „жива уметничка дела”, те представљају посебне туристичке атракције, а познати примери из света су Парк Гуељ у Барселони, или Централ парк у Њујорку и слично. Код нас, Дунавски и Футошки парк, поред тога што су транзити кроз које људи свакодневно пролазе, често су и места на којима се задржавају ради рекреације и одмора, учења или мира. 

Како каже, постоје разни начини економске одрживости. Многи паркови у свету наплаћују симболичне улазнице за поједине делове парка који имају неке одређене атракције за туристе, док су остали делови слободни за свакодневно коришћење.

- Кроз туристичку призму треба приказати да Нови Сад треба да размишља о томе које све просторе и на периферији може да активира у будућности, како би постали градски јавни паркови - казао је наш саговорник. -  Дефинитивно нашем граду недостаје паркова, јер се Град интензивно ширио у последњих 30 година, а остали смо на капацитетима који су били пројектовани пре шест деценија. Футошки парк је некада био део Футошке шуме, а како се град урбанизовао, тако се та површина смањивала. 

Паркови имају и здравствене добробити. По његовим речима, доказано је да боравак у парковима снижава холестерол и крвни притисак, а одлични су и за опоравак након постоперативних захвата.

- У prеthodnom пројекту смо урадили истраживање које је показало да становници Грбавице, Детелинаре, па и у центру града сматрају да им је неопходно више зелених површина, а по неком правилу би требало да зелена површина буде свега неколико минута хода од места становања - објашњава професор, додавши да са друге стране не треба запоставити ни постојеће паркове, већ размишљати у правцу унапређења и одржавања. - На факултету имамо колеге које мере температуру на „урбаним топлотним острвима„ и према њиховим истраживању, у последњих неколико година су дошли до података да је температура у летњим месецима на Грбавици чак осам до десет степени виша, него у периферним деловима или ван града у непосредној близини. То су јасни научни показатељи да тај биоклиматски фактор није добар.

По речима Душице Миленковић из Покрета горана Новог Сада који су организатори догађаја, трибина је део пројекта „Зелена иницијатива за зелени Нови Сад” , који је подржан од стране Београдске отворене школе, а финансира се новцем Европске Уније. Ово је друга година како се реализује са жељом да се утврде узроци негативног еколошког стања у граду, те и како ми као појединци или кроз институције у граду можемо томе да изађемо на крај.

- Битно је рећи да смо истраживали колико је утицај зеленила на грађане, колико су им важне зелене површине и слично и испоставило се да их велики број људи користи за дружење и рекреацију - поручила је Миленковић, рекавши да су Новосађани изразили жељу да их имају што више у свом окружењу. - Зато желимо овим пројектом да скренемо пажњу доносиоцима одлука да је зеленило у граду важно, како би се грађани осећали задовољније, комфорније и здравије, а са друге стране како би се ублажиле климатске промене и смањила „топлотна острва„ у граду.

Ивана Бакмаз