Novosađani žele više zelenih oaza

Predavanje je organizovano za studente geografije i turizma, a prema rečima predavača, vanrednog profesora sa pomenutog Departmana prof. dr Igora Stamenkovića, bitno je istaći niz bernefita koje imaju gradski parkovi, od ekonomskih, socioloških, kulturnih do turističkih, a ponajviše zdravstvenih.  

- U fokusu predavanja su javni gradski parkovi koji pokreću turizam na mnogim destinacijama, jer se u mnogima nalaze spomen obeležja, spomenici i skulpture, muzeji i galerije, koji otkrivaju tradiciju i kulturu nekog naroda - rekao je Stamenković. -  Parkovi sa pejzažnim zasadima i autentičnim dizajnom prepoznati su kao „živa umetnička dela”, te predstavljaju posebne turističke atrakcije, a poznati primeri iz sveta su Park Guelj u Barseloni, ili Central park u Njujorku i slično. Kod nas, Dunavski i Futoški park, pored toga što su tranziti kroz koje ljudi svakodnevno prolaze, često su i mesta na kojima se zadržavaju radi rekreacije i odmora, učenja ili mira. 

Kako kaže, postoje razni načini ekonomske održivosti. Mnogi parkovi u svetu naplaćuju simbolične ulaznice za pojedine delove parka koji imaju neke određene atrakcije za turiste, dok su ostali delovi slobodni za svakodnevno korišćenje.

- Kroz turističku prizmu treba prikazati da Novi Sad treba da razmišlja o tome koje sve prostore i na periferiji može da aktivira u budućnosti, kako bi postali gradski javni parkovi - kazao je naš sagovornik. -  Definitivno našem gradu nedostaje parkova, jer se Grad intenzivno širio u poslednjih 30 godina, a ostali smo na kapacitetima koji su bili projektovani pre šest decenija. Futoški park je nekada bio deo Futoške šume, a kako se grad urbanizovao, tako se ta površina smanjivala. 

Parkovi imaju i zdravstvene dobrobiti. Po njegovim rečima, dokazano je da boravak u parkovima snižava holesterol i krvni pritisak, a odlični su i za oporavak nakon postoperativnih zahvata.

- U prethodnom projektu smo uradili istraživanje koje je pokazalo da stanovnici Grbavice, Detelinare, pa i u centru grada smatraju da im je neophodno više zelenih površina, a po nekom pravilu bi trebalo da zelena površina bude svega nekoliko minuta hoda od mesta stanovanja - objašnjava profesor, dodavši da sa druge strane ne treba zapostaviti ni postojeće parkove, već razmišljati u pravcu unapređenja i održavanja. - Na fakultetu imamo kolege koje mere temperaturu na „urbanim toplotnim ostrvima„ i prema njihovim istraživanju, u poslednjih nekoliko godina su došli do podataka da je temperatura u letnjim mesecima na Grbavici čak osam do deset stepeni viša, nego u perifernim delovima ili van grada u neposrednoj blizini. To su jasni naučni pokazatelji da taj bioklimatski faktor nije dobar.

Po rečima Dušice Milenković iz Pokreta gorana Novog Sada koji su organizatori događaja, tribina je deo projekta „Zelena inicijativa za zeleni Novi Sad” , koji je podržan od strane Beogradske otvorene škole, a finansira se novcem Evropske Unije. Ovo je druga godina kako se realizuje sa željom da se utvrde uzroci negativnog ekološkog stanja u gradu, te i kako mi kao pojedinci ili kroz institucije u gradu možemo tome da izađemo na kraj.

- Bitno je reći da smo istraživali koliko je uticaj zelenila na građane, koliko su im važne zelene površine i slično i ispostavilo se da ih veliki broj ljudi koristi za druženje i rekreaciju - poručila je Milenković, rekavši da su Novosađani izrazili želju da ih imaju što više u svom okruženju. - Zato želimo ovim projektom da skrenemo pažnju donosiocima odluka da je zelenilo u gradu važno, kako bi se građani osećali zadovoljnije, komfornije i zdravije, a sa druge strane kako bi se ublažile klimatske promene i smanjila „toplotna ostrva„ u gradu.

Ivana Bakmaz