Нови Сад је одавно заслужио место какво је Дистрикт

Реч је о скулптури „Облак“, аутора Бранислава Николића, која ће бити постављена у новосадском Дистрикту. Уметник појашњава да му је сам назив „Облак“ звучао поетичније од назива „Дим“ или „Димњак“, иако ће његова скулптура суштински представљати фабрички димњак.

- Свиђа ми се идеја да се нешто тако тешко и збијено, као што је материјал теракоте, попне према небу и постане део њега - открива Бранислав Николић који је прилику да ствара нови симбол Дистрикта добио у оквиру вајарско-архитектонског конкурса за идејно решење израде скулптуралног дела у оквиру урбанистичког решења новосадског Дистрикта, који је покренут на иницијативу Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе” и Центра за ликовну и примењену уметност „TERRA”. - С друге стране, покушао сам духовитим, готово стриповским обликом, да му пружим извесну визуелну лакоћу. Личи на лопте које су полетеле ка небу. Али с обзиром на то да ће се најчешће гледати од доле, може да се тумачи и као облак на небу. У својим радовима често се бавим архитектуром, а посебно ме инспиришу фабрике, димњаци, уопште моћни индустријски објекти. Као бивши фабрички комплекс, Дистрикт је био идеалан за овакву интервенцију.

На конкурс је, од 1. јануара до 23. фебруара, пристигло 13 пријава, а „Облак“ је, према мишљењу жирија, био најуспешније решење, које је, према речима чланице жирија и ванредне професорке на Факултету техничких наука Анице Драганић, одговорило на задатак. У јакој конкуренцији, сви пристигли радови су, како је објаснила, имали одређене симболичке и естетске квалитете, међутим неколико решења је елиминисано на основу неадекватне материјализације, будуће експлоатације и одржавања, као и техничке изводљивости решења.

Дистрикт као потреба и добар пример

Повод овог конкурса јесте урбанистичка интервенција у јавном простору која подразумева постављање скулптуре у Дистрикт, који претендује да постане највибрантнији центар креативних индустрија у региону. Скулптура и начин њене реализације требало би да буду одраз етике, естетике и вредности које чине Дистрикт, усмерених на еволуцију уметничких пракси и савремене приступе уметности и културним делатностима. У сарадњи са Центром за ликовне и примењене уметности „TERRA“ промовишу се вредности специфичне за идентитет овог поднебља користећи теракоту као доминантни аутохтони медиј за израду скулптуре.

Простор Дистрикта представља атрактивну градску локацију, добро повезану са свим кључним градским саобраћајним правцима и већ израженим квалитетима препознатим унутар локалне заједнице, али и са похвалама других уметника из Србије, Европе и света, који су већ учествовали на бројним програмима. Основна идеја је да се креирањем мреже културних станица, као нових простора за културу, и позиционирањем Дистрикта, као нове жаришне тачке децентрализује, успостави широка мрежа институција намењених јачању локалне културне сцене.

И сам Бранислав Николић потврдио је да је такво место одавно било потребно овом граду.

- Када сам ја студирао на Академији уметности у Новом Саду, то је био запуштен, полуурушен комплекс, зарастао у коров - сећа се Николић. - Изненадио сам се када сам га скоро видео. Одлична и логична одлука да се овај кварт претвори у простор за културу, у атељее за уметнике, галерије, библиотеке, мале културне центре, позоришта... Мислим да је Нови Сад одавно заслужио овакво место и сигуран сам да ће се у будућности око њега окупљати бројне генерације. Био сам скоро у Љубљани. Тамо су локални уметници и музичари још пре 30-ак година окупирали простор бивше касарне у центру града и сада су ту смештене готово све културне институције Словеније. Да се то није десило, простор би био претворен у станове и из јавног прешао у приватно власништво. Дистрикт је прави пример паметне одлуке да се створи једно такво језгро какво је одавно било неопходно граду културе.

Важност саме локације, не само за Нови Сад, већ и шире, истиче и председник жирија на конкурсу, директор Центра за ликовну и примењену уметност „TERRA” и академски вајар мр Слободан Којић.

- Мислим да су урбанисти одредили адекватно место за постављање скулптуре-симбола Дистрикта - каже Којић. - С обзиром на архитектонску занимљивост, величину комплекса који нуди могућност инкрустирања различитих културних садржаја, утемељена су очекивања да ће поменути простор играти изузетно важну улогу у Новом Саду, Војводини, Србији и Европи.

Ставове Бранислава Николића и Слободана Којића потврђује и Аница Драганић.

- Дистрикт је пионирски пример интегративног приступа обнови и ревитализацији индустријског наслеђа у Новом Саду - наводи она. - Мислим да је нашем граду потребан такав креативни погон и надам се да ће у будућности остварити програмски диверзитет, неопходан за одрживост постављеног концепта.

Овакви конкурси ретки, а неопходни

Сви су сагласни су да су овакви конкурси у Србији, нажалост, ретки, поготово када је реч о савременој скулптури.

- За уметнике су веома значајне овакве прилике, а ретко је да наручиоци у Србији траже савремену скулптуру. Углавном се отварају конкурси за фигуративне скулптуре српских историјских личности или историјских личности неких других земаља од којих Србија зависи или жели да им се умили - објашњава Николић, а са њим је сагласан и Којић. - На таквим конкурсима не учествујем. Мислим да на сваку тему може и мора да се одговори на савремен начин. У противном стално јуримо свој реп и покушавамо да надопунимо неке пропусте из прошлости, при том хронично пропуштајући садашњи тренутак који онда неке следеће генерације морају да попуне и тако стално. Када сам студирао у Холандији, сазнао сам да се тамо издваја известан процент од изградње сваке зграде и улаже у уметност. На основу тога компаније добијају пореске олакшице. Зато испред сваке јавне институције, па и испред стамбених комплекса, имате скулптуре, инсталације, мурале. Такође се уметнички радови постављају и по парковима, раскрсницама и другим јавним местима. Људи свакодневно живе са тим. То оплемењује и простор и људе. Нажалост, нису чести, иако су конкурси и конкурси по позиву неспорно веома битни у подизању нивоа квалитета скулптура у јавном простору. Стање је веома хаотично пошто често нестручна лица одлучују о ликовним радовима за ентеријере и екстеријере.

За Аницу Драганић ти конкурси су одлика квалитета наше околине у којој живимо.

- Сматрам да су уметнички и архитектонско-урбанистички јавни конкурси круцијални за квалитет простора у којем живимо, јер доносе нове идеје, развијају креативност и поспешују уметничку и архитектонску продукцију. Потребно их је много више него што је то случај у нашој средини - поручује Драганић.

Кад је реч о генералној слици савремене скулптуре у Србији, Николић ипак наводи позитивне примере.

- Наравно, има неколико светлих примера и код нас - сматра он. - То је, пре свега, Кикинда у којој делује уметничка резиденција „Tеrra“ и где су људи већ навикли на савремене скулптуре великог формата. Паркови скулптура су се стварали и у другим градовима који су имали уметничке колоније или симпозијуме, као што су Аранђеловац, Апатин, Мајданпек, али и нека села као што је Јаловик поред Владимираца у Посавотамнави. Један од ретких градова који нема скулпторску колонију, а ствара значајну колекцију је и мој родни град Шабац. Тамо се уз велико залагање кустоса из Културног центра годишње реализује и поставља по једна велика јавна скулптура. Већ је постављено пет јавних скулптура. Надам се да ће и Нови Сад, а посебно простор Дистрикта, постати такво место. Верујем да Облак неће остати усамљен.

Нови Сад је покренуо пројекте од фундаменталног значаја

Саговорници "Дневника" сагласни су да је титула Европске престонице културе донела промену у приступу и поставила темеље за даље развоје, које сада треба следити, кад је реч о новим просторима и ревитализацији старих, напуштених и оронулих.

Успешан рад онај који се издигне изнад материјалног

Бранислав Николић је вишеструко награђивани уметник са више од 30 самосталних изложби и пројеката, и више од 70 групних. Рођен у Шапцу, живи у Београду, а дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку сликарства, 1996. године. Магистрирао је на академији "Dutch Арт Институте", Enschede, Холандија, 2001. Магистрирао на Академији уметности у Новом Саду, 2002. године. Члан је УЛУС-а од 1995. године. Био селектор је Јаловичке ликовне колоније од 2002. до 2019. године. Бави се скулптуром, сликарством, дизајном и кустоским радом.

- Успео сам да направим неколико радова који су изашли из оквира пуке естетике и значе нешто више од саме репрезентације. Неки од примера су Секундарна архитектура, Кајловање, Исповедаоница и Четири воде. Мислим да су моји успешни радови у суштини идеје које могу да се направе и у другим условима, димензијама и материјалима. Визуално могу да изгледају и другачије. Успешан рад је по мени онај који се издигне изнад материјалног. Имам још доста таквих идеја.

- Неспорно је да је спроведени пројекат „Нови Сад -Европска престоница културе“ покренуо и реализовао већи број пројеката од фундаменталног значаја за развој културне продукције и трасирао правце и утемељио нивое за будућа културна збивања - рекао је Слободан Којић.

То је потврдила и Аница Драганић.

- Као историчарка архитектуре и конзерваторка, са посебним сензибилитетом ка градитељском наслеђу, имам врло специфичан критички став о савременој архитектонско-урбанистичкој пракси, која радикалним интервенцијама у урбаном ткиву прави дисконтинуитет - наглашава она. - Титула Европске престонице културе допринела је да Нови Сад добије врло квалитетне просторе културе, од којих су многи управо резултат синтезе модерног и наслеђеног, као што су Свилара и Креативни Дистрикт.

Према речима Бранислава Николића, Нови Сад је увек био српска престоница културе, а када је добио номинацију за Европску престоницу културе, то је била сасвим логична одлука комисије.

- Мислим да је то велика част за сваки град који добије ову титулу - потврдио је уметник. - Поред значајних средстава који се добијају за културу, титула повећава и видљивост града у европским оквирима. Људи једноставно почну да обраћају пажњу на вас. Мислим да је Нови Сад добро искористио ту шансу. Било је значајних и квалитетних програма, али, што је најзначајније, оставило је и дуготрајне позитивне последице по град. Када се једном таква прича покрене, тешко ју је зауставити. И локално становништво, а и политичари треба да схвате колико је улагање у културу значајно за развој једне средине. Ревитализација Дистрикта, у чији се оквир убраја и овај конкурс за скулптуру, као и евентуално проширење ове идеје на будући парк склптура, део су тог таласа.

Б. Павковић