Novi Sad je odavno zaslužio mesto kakvo je Distrikt

Reč je o skulpturi „Oblak“, autora Branislava Nikolića, koja će biti postavljena u novosadskom Distriktu. Umetnik pojašnjava da mu je sam naziv „Oblak“ zvučao poetičnije od naziva „Dim“ ili „Dimnjak“, iako će njegova skulptura suštinski predstavljati fabrički dimnjak.

- Sviđa mi se ideja da se nešto tako teško i zbijeno, kao što je materijal terakote, popne prema nebu i postane deo njega - otkriva Branislav Nikolić koji je priliku da stvara novi simbol Distrikta dobio u okviru vajarsko-arhitektonskog konkursa za idejno rešenje izrade skulpturalnog dela u okviru urbanističkog rešenja novosadskog Distrikta, koji je pokrenut na inicijativu Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” i Centra za likovnu i primenjenu umetnost „TERRA”. - S druge strane, pokušao sam duhovitim, gotovo stripovskim oblikom, da mu pružim izvesnu vizuelnu lakoću. Liči na lopte koje su poletele ka nebu. Ali s obzirom na to da će se najčešće gledati od dole, može da se tumači i kao oblak na nebu. U svojim radovima često se bavim arhitekturom, a posebno me inspirišu fabrike, dimnjaci, uopšte moćni industrijski objekti. Kao bivši fabrički kompleks, Distrikt je bio idealan za ovakvu intervenciju.

Na konkurs je, od 1. januara do 23. februara, pristiglo 13 prijava, a „Oblak“ je, prema mišljenju žirija, bio najuspešnije rešenje, koje je, prema rečima članice žirija i vanredne profesorke na Fakultetu tehničkih nauka Anice Draganić, odgovorilo na zadatak. U jakoj konkurenciji, svi pristigli radovi su, kako je objasnila, imali određene simboličke i estetske kvalitete, međutim nekoliko rešenja je eliminisano na osnovu neadekvatne materijalizacije, buduće eksploatacije i održavanja, kao i tehničke izvodljivosti rešenja.

Distrikt kao potreba i dobar primer

Povod ovog konkursa jeste urbanistička intervencija u javnom prostoru koja podrazumeva postavljanje skulpture u Distrikt, koji pretenduje da postane najvibrantniji centar kreativnih industrija u regionu. Skulptura i način njene realizacije trebalo bi da budu odraz etike, estetike i vrednosti koje čine Distrikt, usmerenih na evoluciju umetničkih praksi i savremene pristupe umetnosti i kulturnim delatnostima. U saradnji sa Centrom za likovne i primenjene umetnosti „TERRA“ promovišu se vrednosti specifične za identitet ovog podneblja koristeći terakotu kao dominantni autohtoni medij za izradu skulpture.

Prostor Distrikta predstavlja atraktivnu gradsku lokaciju, dobro povezanu sa svim ključnim gradskim saobraćajnim pravcima i već izraženim kvalitetima prepoznatim unutar lokalne zajednice, ali i sa pohvalama drugih umetnika iz Srbije, Evrope i sveta, koji su već učestvovali na brojnim programima. Osnovna ideja je da se kreiranjem mreže kulturnih stanica, kao novih prostora za kulturu, i pozicioniranjem Distrikta, kao nove žarišne tačke decentralizuje, uspostavi široka mreža institucija namenjenih jačanju lokalne kulturne scene.

I sam Branislav Nikolić potvrdio je da je takvo mesto odavno bilo potrebno ovom gradu.

- Kada sam ja studirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, to je bio zapušten, poluurušen kompleks, zarastao u korov - seća se Nikolić. - Iznenadio sam se kada sam ga skoro video. Odlična i logična odluka da se ovaj kvart pretvori u prostor za kulturu, u ateljee za umetnike, galerije, biblioteke, male kulturne centre, pozorišta... Mislim da je Novi Sad odavno zaslužio ovakvo mesto i siguran sam da će se u budućnosti oko njega okupljati brojne generacije. Bio sam skoro u Ljubljani. Tamo su lokalni umetnici i muzičari još pre 30-ak godina okupirali prostor bivše kasarne u centru grada i sada su tu smeštene gotovo sve kulturne institucije Slovenije. Da se to nije desilo, prostor bi bio pretvoren u stanove i iz javnog prešao u privatno vlasništvo. Distrikt je pravi primer pametne odluke da se stvori jedno takvo jezgro kakvo je odavno bilo neophodno gradu kulture.

Važnost same lokacije, ne samo za Novi Sad, već i šire, ističe i predsednik žirija na konkursu, direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „TERRA” i akademski vajar mr Slobodan Kojić.

- Mislim da su urbanisti odredili adekvatno mesto za postavljanje skulpture-simbola Distrikta - kaže Kojić. - S obzirom na arhitektonsku zanimljivost, veličinu kompleksa koji nudi mogućnost inkrustiranja različitih kulturnih sadržaja, utemeljena su očekivanja da će pomenuti prostor igrati izuzetno važnu ulogu u Novom Sadu, Vojvodini, Srbiji i Evropi.

Stavove Branislava Nikolića i Slobodana Kojića potvrđuje i Anica Draganić.

- Distrikt je pionirski primer integrativnog pristupa obnovi i revitalizaciji industrijskog nasleđa u Novom Sadu - navodi ona. - Mislim da je našem gradu potreban takav kreativni pogon i nadam se da će u budućnosti ostvariti programski diverzitet, neophodan za održivost postavljenog koncepta.

Ovakvi konkursi retki, a neophodni

Svi su saglasni su da su ovakvi konkursi u Srbiji, nažalost, retki, pogotovo kada je reč o savremenoj skulpturi.

- Za umetnike su veoma značajne ovakve prilike, a retko je da naručioci u Srbiji traže savremenu skulpturu. Uglavnom se otvaraju konkursi za figurativne skulpture srpskih istorijskih ličnosti ili istorijskih ličnosti nekih drugih zemalja od kojih Srbija zavisi ili želi da im se umili - objašnjava Nikolić, a sa njim je saglasan i Kojić. - Na takvim konkursima ne učestvujem. Mislim da na svaku temu može i mora da se odgovori na savremen način. U protivnom stalno jurimo svoj rep i pokušavamo da nadopunimo neke propuste iz prošlosti, pri tom hronično propuštajući sadašnji trenutak koji onda neke sledeće generacije moraju da popune i tako stalno. Kada sam studirao u Holandiji, saznao sam da se tamo izdvaja izvestan procent od izgradnje svake zgrade i ulaže u umetnost. Na osnovu toga kompanije dobijaju poreske olakšice. Zato ispred svake javne institucije, pa i ispred stambenih kompleksa, imate skulpture, instalacije, murale. Takođe se umetnički radovi postavljaju i po parkovima, raskrsnicama i drugim javnim mestima. Ljudi svakodnevno žive sa tim. To oplemenjuje i prostor i ljude. Nažalost, nisu česti, iako su konkursi i konkursi po pozivu nesporno veoma bitni u podizanju nivoa kvaliteta skulptura u javnom prostoru. Stanje je veoma haotično pošto često nestručna lica odlučuju o likovnim radovima za enterijere i eksterijere.

Za Anicu Draganić ti konkursi su odlika kvaliteta naše okoline u kojoj živimo.

- Smatram da su umetnički i arhitektonsko-urbanistički javni konkursi krucijalni za kvalitet prostora u kojem živimo, jer donose nove ideje, razvijaju kreativnost i pospešuju umetničku i arhitektonsku produkciju. Potrebno ih je mnogo više nego što je to slučaj u našoj sredini - poručuje Draganić.

Kad je reč o generalnoj slici savremene skulpture u Srbiji, Nikolić ipak navodi pozitivne primere.

- Naravno, ima nekoliko svetlih primera i kod nas - smatra on. - To je, pre svega, Kikinda u kojoj deluje umetnička rezidencija „Terra“ i gde su ljudi već navikli na savremene skulpture velikog formata. Parkovi skulptura su se stvarali i u drugim gradovima koji su imali umetničke kolonije ili simpozijume, kao što su Aranđelovac, Apatin, Majdanpek, ali i neka sela kao što je Jalovik pored Vladimiraca u Posavotamnavi. Jedan od retkih gradova koji nema skulptorsku koloniju, a stvara značajnu kolekciju je i moj rodni grad Šabac. Tamo se uz veliko zalaganje kustosa iz Kulturnog centra godišnje realizuje i postavlja po jedna velika javna skulptura. Već je postavljeno pet javnih skulptura. Nadam se da će i Novi Sad, a posebno prostor Distrikta, postati takvo mesto. Verujem da Oblak neće ostati usamljen.

Novi Sad je pokrenuo projekte od fundamentalnog značaja

Sagovornici "Dnevnika" saglasni su da je titula Evropske prestonice kulture donela promenu u pristupu i postavila temelje za dalje razvoje, koje sada treba slediti, kad je reč o novim prostorima i revitalizaciji starih, napuštenih i oronulih.

Uspešan rad onaj koji se izdigne iznad materijalnog

Branislav Nikolić je višestruko nagrađivani umetnik sa više od 30 samostalnih izložbi i projekata, i više od 70 grupnih. Rođen u Šapcu, živi u Beogradu, a diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku slikarstva, 1996. godine. Magistrirao je na akademiji "Dutch Art Institute", Enschede, Holandija, 2001. Magistrirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, 2002. godine. Član je ULUS-a od 1995. godine. Bio selektor je Jalovičke likovne kolonije od 2002. do 2019. godine. Bavi se skulpturom, slikarstvom, dizajnom i kustoskim radom.

- Uspeo sam da napravim nekoliko radova koji su izašli iz okvira puke estetike i znače nešto više od same reprezentacije. Neki od primera su Sekundarna arhitektura, Kajlovanje, Ispovedaonica i Četiri vode. Mislim da su moji uspešni radovi u suštini ideje koje mogu da se naprave i u drugim uslovima, dimenzijama i materijalima. Vizualno mogu da izgledaju i drugačije. Uspešan rad je po meni onaj koji se izdigne iznad materijalnog. Imam još dosta takvih ideja.

- Nesporno je da je sprovedeni projekat „Novi Sad -Evropska prestonica kulture“ pokrenuo i realizovao veći broj projekata od fundamentalnog značaja za razvoj kulturne produkcije i trasirao pravce i utemeljio nivoe za buduća kulturna zbivanja - rekao je Slobodan Kojić.

To je potvrdila i Anica Draganić.

- Kao istoričarka arhitekture i konzervatorka, sa posebnim senzibilitetom ka graditeljskom nasleđu, imam vrlo specifičan kritički stav o savremenoj arhitektonsko-urbanističkoj praksi, koja radikalnim intervencijama u urbanom tkivu pravi diskontinuitet - naglašava ona. - Titula Evropske prestonice kulture doprinela je da Novi Sad dobije vrlo kvalitetne prostore kulture, od kojih su mnogi upravo rezultat sinteze modernog i nasleđenog, kao što su Svilara i Kreativni Distrikt.

Prema rečima Branislava Nikolića, Novi Sad je uvek bio srpska prestonica kulture, a kada je dobio nominaciju za Evropsku prestonicu kulture, to je bila sasvim logična odluka komisije.

- Mislim da je to velika čast za svaki grad koji dobije ovu titulu - potvrdio je umetnik. - Pored značajnih sredstava koji se dobijaju za kulturu, titula povećava i vidljivost grada u evropskim okvirima. Ljudi jednostavno počnu da obraćaju pažnju na vas. Mislim da je Novi Sad dobro iskoristio tu šansu. Bilo je značajnih i kvalitetnih programa, ali, što je najznačajnije, ostavilo je i dugotrajne pozitivne posledice po grad. Kada se jednom takva priča pokrene, teško ju je zaustaviti. I lokalno stanovništvo, a i političari treba da shvate koliko je ulaganje u kulturu značajno za razvoj jedne sredine. Revitalizacija Distrikta, u čiji se okvir ubraja i ovaj konkurs za skulpturu, kao i eventualno proširenje ove ideje na budući park sklptura, deo su tog talasa.

B. Pavković