НЕМА НИ СТАРИХ ЦРЕПОВА Олуја највећу штету направила на крововима, мајстора ни за лека

У нашем граду, највећу штету међу јавним објектима претрпели су Новосадски сајам и основне школе „Јожеф Атила” и „Петефи Шандор”, као и осмолетка у Футогу „Десанка Максимовић”, која је данас непрепознатљива. Међутим, велика штета начињена је и појединачним домаћинствима, нарочито на вишим зградама и кућама, одакле је летео цреп на све стране.

Као разлог таквог оштећења на крововима, најпре се наводи неадекватно покривање приликом градње. Тако су током prеthodnе недеље стоваришта и радње које продају грађевински материјал биле препуне људи чији је једини циљ био да заштите кућу пре него што нови талас невремена не наиђе, те сруши оно што је преостало. После друге олује, у суботу, 22. јула, падала је киша током већег дела дана, што је додатно отежало посао онима који свој кров нису поправили на време.

– Што се тиче црепа, најчешће се траже М-333 велика кикинда и потисје кањижа тип 22, а још већа је потражња за жлебницима, односно бокалима, који спајају два крила на средини – рекао је Карло Секереш, запослени на стоваришту грађевинског материјала „Мас-промет” у Ветернику. – Осим што су тражиле црепове за преправку, односно за „прву руку”, многе наше муштерије почеле су да се интересују и за комплетне кровове. Они који су претрпели већа оштећења тражили су шрафове и посебне типове готових производа за зидање или малтерисање, чиме би могли додатно да залију бокале на старим цреповима или да учврсте исте.

Он додаје да се доста људи жалило да им је кров са куће комплетно скинут, а сви они који су изгубили велик део црепа, те морали због тога да га скину и цео кров, били су принуђени да стављају фолије или неку врсту јачег најлона како киша не би продрла у унутрашњи део објекта, бар привремено.

– За сада код нас муштерије углавном узимају цреп ради санације – наставља Секереш. – Најтраженији тип М-333 велика кикинда кошта 65 динара по комаду, док су многи узимали класик премијум кикиндски, као најадекватнију замену за потисје кањижа тип 22, који кошта 69 динара по комаду. То је највише што је тражено, али је било за њих и најповољније, јер је неко морао да замени само десет, 20 или 30 црепова.

Најповољнија варијанта за суграђане који желе да замене комплетан кров коштаће их од 930 до 1.440 динара по квадратном метру. Када се цена црепа сабере са комплетном грађом, укупно кошта око 35 евра. Тако би, у зависности од тога какав цреп и грађу жели власник једног домаћинства у Новом Саду, комплетан кров могао да кошта око 540.000 динара на 150 квадратних метара, што је, према грубој рачуници, нешто мање од 5.000 евра. Осим тога, ко не уме сам да га поставља или замени, или нема пријатеља који се разуме у кровопокривачке послове, мораће да ангажује мајстора, кога је данас веома тешко наћи. Чак иако га нађете, постоји могућност да се не одазове на ваш позив због преоптерећености у последњих недељу дана. Услуга мајстора за кровове, како за оне оштећене, тако и за комплетне, такође варира, па тако од интервенције зависи и цена, од 50 па до 500 евра.

Неки наши суграђани суочили су се са чињеницом да не могу доћи до правог црепа јер се њихов више не производи. Тип мала кикинда М-272, који подсећа на неке старије врсте, ускоро би требало да буде поново у продаји, док се многи други, попут типа банат 997 кикиндски, потисје кањижа тип 22 или континентал плус у браон или црној боји, више не производе. Куће које су покривене бибер цреповима нису толико оштећене колико су објекти грађени седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, када су постављани црепови који су тада били најзаступљенији у овом региону, односно бившој Југославији. Многи суграђани ових дана су посетили стоваришта која продају и полован цреп, па је тако могао да се нађе прави тип најјефтиније за 35 динара по комаду.

А. Чегар