NEMA NI STARIH CREPOVA Oluja najveću štetu napravila na krovovima, majstora ni za leka

U našem gradu, najveću štetu među javnim objektima pretrpeli su Novosadski sajam i osnovne škole „Jožef Atila” i „Petefi Šandor”, kao i osmoletka u Futogu „Desanka Maksimović”, koja je danas neprepoznatljiva. Međutim, velika šteta načinjena je i pojedinačnim domaćinstvima, naročito na višim zgradama i kućama, odakle je leteo crep na sve strane.

Kao razlog takvog oštećenja na krovovima, najpre se navodi neadekvatno pokrivanje prilikom gradnje. Tako su tokom prethodne nedelje stovarišta i radnje koje prodaju građevinski materijal bile prepune ljudi čiji je jedini cilj bio da zaštite kuću pre nego što novi talas nevremena ne naiđe, te sruši ono što je preostalo. Posle druge oluje, u subotu, 22. jula, padala je kiša tokom većeg dela dana, što je dodatno otežalo posao onima koji svoj krov nisu popravili na vreme.

– Što se tiče crepa, najčešće se traže M-333 velika kikinda i potisje kanjiža tip 22, a još veća je potražnja za žlebnicima, odnosno bokalima, koji spajaju dva krila na sredini – rekao je Karlo Sekereš, zaposleni na stovarištu građevinskog materijala „Mas-promet” u Veterniku. – Osim što su tražile crepove za prepravku, odnosno za „prvu ruku”, mnoge naše mušterije počele su da se interesuju i za kompletne krovove. Oni koji su pretrpeli veća oštećenja tražili su šrafove i posebne tipove gotovih proizvoda za zidanje ili malterisanje, čime bi mogli dodatno da zaliju bokale na starim crepovima ili da učvrste iste.

On dodaje da se dosta ljudi žalilo da im je krov sa kuće kompletno skinut, a svi oni koji su izgubili velik deo crepa, te morali zbog toga da ga skinu i ceo krov, bili su prinuđeni da stavljaju folije ili neku vrstu jačeg najlona kako kiša ne bi prodrla u unutrašnji deo objekta, bar privremeno.

– Za sada kod nas mušterije uglavnom uzimaju crep radi sanacije – nastavlja Sekereš. – Najtraženiji tip M-333 velika kikinda košta 65 dinara po komadu, dok su mnogi uzimali klasik premijum kikindski, kao najadekvatniju zamenu za potisje kanjiža tip 22, koji košta 69 dinara po komadu. To je najviše što je traženo, ali je bilo za njih i najpovoljnije, jer je neko morao da zameni samo deset, 20 ili 30 crepova.

Najpovoljnija varijanta za sugrađane koji žele da zamene kompletan krov koštaće ih od 930 do 1.440 dinara po kvadratnom metru. Kada se cena crepa sabere sa kompletnom građom, ukupno košta oko 35 evra. Tako bi, u zavisnosti od toga kakav crep i građu želi vlasnik jednog domaćinstva u Novom Sadu, kompletan krov mogao da košta oko 540.000 dinara na 150 kvadratnih metara, što je, prema gruboj računici, nešto manje od 5.000 evra. Osim toga, ko ne ume sam da ga postavlja ili zameni, ili nema prijatelja koji se razume u krovopokrivačke poslove, moraće da angažuje majstora, koga je danas veoma teško naći. Čak iako ga nađete, postoji mogućnost da se ne odazove na vaš poziv zbog preopterećenosti u poslednjih nedelju dana. Usluga majstora za krovove, kako za one oštećene, tako i za kompletne, takođe varira, pa tako od intervencije zavisi i cena, od 50 pa do 500 evra.

Neki naši sugrađani suočili su se sa činjenicom da ne mogu doći do pravog crepa jer se njihov više ne proizvodi. Tip mala kikinda M-272, koji podseća na neke starije vrste, uskoro bi trebalo da bude ponovo u prodaji, dok se mnogi drugi, poput tipa banat 997 kikindski, potisje kanjiža tip 22 ili kontinental plus u braon ili crnoj boji, više ne proizvode. Kuće koje su pokrivene biber crepovima nisu toliko oštećene koliko su objekti građeni sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kada su postavljani crepovi koji su tada bili najzastupljeniji u ovom regionu, odnosno bivšoj Jugoslaviji. Mnogi sugrađani ovih dana su posetili stovarišta koja prodaju i polovan crep, pa je tako mogao da se nađe pravi tip najjeftinije za 35 dinara po komadu.

A. Čegar