Насиље се не сме толерисати, о њему се мора гласно говорити

У Скупштини Града представљени су резултати рада и активности те установе, којој се од 2016. године за помоћ обратило око 11.000 особа, жена и деце који су трпели насиље у породици. На конференцији су учествовали стручњаци из области социјалне заштите, представници полиције, тужилаштва, Покрајине и Града, а председница новосадске Скупштине Јелена Маринковић Радомировић подсетила је на то да сама чињеница да постоји Сигурна женска кућа сведочи о озбиљном проблему, који је присутан не само код нас, већ и целом у свету.

- Степен развоја једног друштва мери се по томе на који начин се оно, кроз стратешка и институционална решења, бори за пуно остваривање права свих чланова, пре свега најрањивих категорија - објаснила је Јелена Маринковић Радомировић. - У нашој земљи су прва истраживања о распрострањености и карактеристикама насиља над женама спроводиле организације цивилног друштва. Добијени резултати упућивали су на закључак да друштвени ресурси, када је реч о заштити од породичног насиља, нису били довољно развијени, али и да су жене недовољно користиле расположиве механизме, обесхрабрене чињеницом да се породично насиље толерише.

Председница градске Скупштине поручила је да се насиље не сме толерисати и да се о њему мора гласно говорити.

- Насиље се мора пријавити и то је први корак, како би држава могла да помогне жртвама и стане уз њих - нагласила је Јелена Маринковић Радомировић. - Апелујем на све жене које трпе насиље да то пријаве, како би спречили последице и неки фаталнији исход.

Представљајући резултате рада Сигурне женске куће, руководитељка те установе др Нада Падејски Шекеровић казала је да се у протеклих 15 година тој установи за помоћ обратило око 11.000 особа, жена и деце који су трпели насиље у породици.

- Сигурна женска кућа годишње збрине 110 корисника, 50 жена и 60 деце - објаснила је Нада Падејски Шекеровић. - Много жена се телефоном обратило за помоћ у процесу доношења одлуке да из насиља изађу. Када се сагледа протеклих 15 година, могло би се рећи да је дошло до значајног помака у примени законодавног оквира, у циљу заштите жртава насиља у породици, као и до побољшања мултисекторске сарадње и примене других закона, који су у нашој земљи донети. Оспособљавање жена да остану на тржишту рада, као и становање уз подршку, након што напусте Сигурну женску кућу, оно су на шта би у наредном пеиоду требало обратити посебну пажњу.

Она се захвалила локалним, покрајинским и републичким установама и институцијама, као и донаторима са којима та кућа сарађује, истичући да та установа има снажну подршку градоначелника Милоша Вучевића.

- Протеклих 15 година женама је у Сигурној кући сваког дана пружана психолошка и правна подршка, те помоћ педагога, социјалног радника, као и здравствено збрињавање - рекла је Нада Падејски Шекеровић. - Жене су с децом долазиле у различитим стањима, што је последица тешког физичког злостављања, психолошког насиља, а збрињавали смо и жртве прогањања, сексуалног, али и економског насиља. Веома је важно да, као друштво, променимо парадигму, те да више не питамо жртву насиља зашто је остала, уместо да оде, већ да упитамо починиоца зашто није престао да чини насиље. Узрок насиља је то што починилац сматра да има право да буде насилан према онима са којима живи, а парадоксално је то што је дом често најнебезедније место за жене.

Она је напоменула да је родна дискриминација у основи насиља над женама, те да је важно променити свест људи и подстицати родну равноправност јер је то, како је рекла, најбоља превенција.

О значају мултисекторске сарадње у заштити жртава насиља на конференцији говорили су руководитељка Групе за сузбијање малолетничке делинквенције и насиља у породици ПУ у Новом Саду Далиборка Војводић Томовић и заменик тужиоца у Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду Слободан Јосимовић.

Ј. Вукашиновић