Nasilje se ne sme tolerisati, o njemu se mora glasno govoriti

U Skupštini Grada predstavljeni su rezultati rada i aktivnosti te ustanove, kojoj se od 2016. godine za pomoć obratilo oko 11.000 osoba, žena i dece koji su trpeli nasilje u porodici. Na konferenciji su učestvovali stručnjaci iz oblasti socijalne zaštite, predstavnici policije, tužilaštva, Pokrajine i Grada, a predsednica novosadske Skupštine Jelena Marinković Radomirović podsetila je na to da sama činjenica da postoji Sigurna ženska kuća svedoči o ozbiljnom problemu, koji je prisutan ne samo kod nas, već i celom u svetu.

- Stepen razvoja jednog društva meri se po tome na koji način se ono, kroz strateška i institucionalna rešenja, bori za puno ostvarivanje prava svih članova, pre svega najranjivih kategorija - objasnila je Jelena Marinković Radomirović. - U našoj zemlji su prva istraživanja o rasprostranjenosti i karakteristikama nasilja nad ženama sprovodile organizacije civilnog društva. Dobijeni rezultati upućivali su na zaključak da društveni resursi, kada je reč o zaštiti od porodičnog nasilja, nisu bili dovoljno razvijeni, ali i da su žene nedovoljno koristile raspoložive mehanizme, obeshrabrene činjenicom da se porodično nasilje toleriše.

Predsednica gradske Skupštine poručila je da se nasilje ne sme tolerisati i da se o njemu mora glasno govoriti.

- Nasilje se mora prijaviti i to je prvi korak, kako bi država mogla da pomogne žrtvama i stane uz njih - naglasila je Jelena Marinković Radomirović. - Apelujem na sve žene koje trpe nasilje da to prijave, kako bi sprečili posledice i neki fatalniji ishod.

Predstavljajući rezultate rada Sigurne ženske kuće, rukovoditeljka te ustanove dr Nada Padejski Šekerović kazala je da se u proteklih 15 godina toj ustanovi za pomoć obratilo oko 11.000 osoba, žena i dece koji su trpeli nasilje u porodici.

- Sigurna ženska kuća godišnje zbrine 110 korisnika, 50 žena i 60 dece - objasnila je Nada Padejski Šekerović. - Mnogo žena se telefonom obratilo za pomoć u procesu donošenja odluke da iz nasilja izađu. Kada se sagleda proteklih 15 godina, moglo bi se reći da je došlo do značajnog pomaka u primeni zakonodavnog okvira, u cilju zaštite žrtava nasilja u porodici, kao i do poboljšanja multisektorske saradnje i primene drugih zakona, koji su u našoj zemlji doneti. Osposobljavanje žena da ostanu na tržištu rada, kao i stanovanje uz podršku, nakon što napuste Sigurnu žensku kuću, ono su na šta bi u narednom peiodu trebalo obratiti posebnu pažnju.

Ona se zahvalila lokalnim, pokrajinskim i republičkim ustanovama i institucijama, kao i donatorima sa kojima ta kuća sarađuje, ističući da ta ustanova ima snažnu podršku gradonačelnika Miloša Vučevića.

- Proteklih 15 godina ženama je u Sigurnoj kući svakog dana pružana psihološka i pravna podrška, te pomoć pedagoga, socijalnog radnika, kao i zdravstveno zbrinjavanje - rekla je Nada Padejski Šekerović. - Žene su s decom dolazile u različitim stanjima, što je posledica teškog fizičkog zlostavljanja, psihološkog nasilja, a zbrinjavali smo i žrtve proganjanja, seksualnog, ali i ekonomskog nasilja. Veoma je važno da, kao društvo, promenimo paradigmu, te da više ne pitamo žrtvu nasilja zašto je ostala, umesto da ode, već da upitamo počinioca zašto nije prestao da čini nasilje. Uzrok nasilja je to što počinilac smatra da ima pravo da bude nasilan prema onima sa kojima živi, a paradoksalno je to što je dom često najnebezednije mesto za žene.

Ona je napomenula da je rodna diskriminacija u osnovi nasilja nad ženama, te da je važno promeniti svest ljudi i podsticati rodnu ravnopravnost jer je to, kako je rekla, najbolja prevencija.

O značaju multisektorske saradnje u zaštiti žrtava nasilja na konferenciji govorili su rukovoditeljka Grupe za suzbijanje maloletničke delinkvencije i nasilja u porodici PU u Novom Sadu Daliborka Vojvodić Tomović i zamenik tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu Slobodan Josimović.

J. Vukašinović